Филмови и изложба Ружици Сокић у част
Београд - Да ће се име велике Ружице Сокић славити вјечно на српској позоришној сцени и да њен лик никада неће изблиједјети, доказ су сви они који су се потрудили да се годишњица смрти ове глумице и 80-годишњица рођења обиљеже низом манифестација.
Једна од највећих глумица југословенског позоришта преминула је 19. децембра прошле године, само пет дана послије свог 69. рођендана.
Фондација "Ружица Сокић", чији је циљ да сачува успомену на изузетан дар и дух који су оставили дубок траг у нашој кинематографији и позоришту, али и у читавом културном миљеу Београда, уприличила је програм заједно са Југословенском кинотеком и Атељеом 212.
У Атељеу 212, кући у којој је више од 50 година била на сцени и остварила незаборавне ликове у представама од којих се многе данас сматрају антологијским остварењима - "Ко се боји Вирџиније Вулф", "Крмећи кас", "Чудо у Шаргану", "Код лепог изгледа", "Корешподенција", "Женски оркестар", "Приче из Бечке шуме", "Из живота кишних глиста", "Авети", "Бергманова соната"... свечано је отворена изложба "Сећање на Ружицу Сокић".
Поред пројекције филмова "Жута" Владимира Тадеја, "Кад будем мртав и бео" Живојина Павловића, који подсјећају на њена остварења из најславније епохе српског филма, "црног таласа", и изложбе плаката најважнијих дјела у којима је играла, директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић најавио је и програм за 18. децембар - "Вече сећања" у свечаној сали Кинотеке, уз филм "Живот је сан" Драгана Кресоје.
"Дуг" према Ружици Сокић за све оно што је дала и оставила српском филму Музеј кинотеке показао је и почетком ове године када јој је приредио омаж.
Годишњи помен глумици која је добила највеће југословенске и српске филмске и позоришне награде, која је говорила да је изгубљена кад нема глумачки задатак, јер јој се обичан живот можда и не допада, биће одржан 19. децембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Златно Доба
Ружица Сокић рођена је 1934. године као кћерка трговца и сувласника тадашњег београдског листа "Правда" Петра Сокића. Као дјевојчица учествовала је у Дечјој радио-драмској групи Радио Београда. Глуму је дипломирала 1958. на Академији за позоришну уметност у Београду. Кратко вријеме била је члан Савременог позоришта, а убрзо је прешла у Атеље 212. Њена филмска, позоришна и телевизијска каријера чине незаобилазни дио "златног доба" српске културе и умјетности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
