Филм Стадо осликао друштвено блато

Ходајући кроз друштвено блато којим непрестано газе српски глумци, у потрази за новим улогама и могућношћу да наплате свој рад, писац Небојша Ромчевић пером црног хумора осликао је свакодневицу на Балкану.

Колико "Стадо" као жаока гађа право у срж сваког ко га погледа доказ је и бањалучка премијера овог филма коју је у четвртак увече обиљежио буран, дуготрајан аплауз чиме је публика изразила дубоко поштовање према комплетној екипи.

Никола Којо, Весна Тривалић, Зоран Цвијановић, Никола Пејаковић, као и продуцент Биљана Првановић поклонили су се послије премијере у мултиплексу "Палас" у Бањалуци, а људи су излазили из сале понављајући реплике.

- Овај пројекат је за мене био врло шизофрен јер сам морао да се поделим на неколико личности да бих успео све да сагледам споља и изнутра. Али у суштини није толико тешко када имате сарадњу колега, тада је све много лакше - рекао је Којо послије премијере.

На опаске да су се многи препознали у причи о тешком животу глумаца одговара да ће филм дотаћи све који живе на овим просторима. 

- Игром случаја, пошто најбоље познајемо нашу професију, одлучили смо да проговоримо управо о томе. Али сви могу да се препознају у тој болесној структури гдје сви зависимо од некога. Очигледно нам је досадило да правимо компромис и зато је овај филм и настао - објаснио је Којо који је у глумачкој екипи окупио нека од најпознатијих имена српске кинематографије.

Раме уз раме са њима стали су и млади глумци, а свим генерацијама је заједничко да су направили хвале вриједне глумачке креације.  

Одлична као и увијек, у "Стаду" је засијала и славна глумица Весна Тривалић.

- Тек сваких пет година схватим колико дуго не живим у својој земљи. То је зато што некако у глави и у души паралелно живим на два места. И захваљујући пријатељима, првенствено Николи Који, који се највише бори да останем у професији долазим повремено да снимим нешто - испричала је глумица која већ годинама живи у Дубаију.

Као посебан доживљај са снимања издваја чињеницу да су људи из глумачке екипе неколико деценија пријатељи, заправо од почетка њихових каријера.

- На сет сам долазила душом и срцем. Није ми било драго што између снимања кадрова нисмо могли да проводимо време са Којом као колегом, јер је имао редитељске обавезе. Али све ово је било узбудљиво путовање захваљујући коме сам напредовала. Много тога сам сазнала и спознала, чак и о себи, али никад није касно. И побољшала сам се - каже Тривалићева.

За глумца Зорана Цвијановића највећа похвала је чињеница да се бањалучка публика препознала у њиховој филмској причи.

- То значи да смо направили одличан филм. Нисмо очекивали овако добре реакције, а најважније је управо то, да саосећамо, да делимо та осећања у вези са тренутком у коме живимо. Наш одговор на све ово што нам се дешава је овај филм - истиче популарни глумац.

Предлаже начин опстанка у свијету гдје су за умјетност и умјетнике многа врата затворена.

- Једино уточиште које је данас преостало човеку је креативност. Мора да почне да сања своје снове да би се пробудио из овог, условно речено, кошмара - поручио је Цвијановић.

Исто размишља и лик који тумачи, Цвеја, који заједно са Кољом (Која), удружен у дуодрами коју чине Дон Кихот и Санчо Панса, на улицама европских градова зарађује за сањани филм.

И док на њемачком језику изговарају реченице из чувеног дјела Мигела де Сервантеса они управо слиједе своје снове, борећи се са вјетрењачама, апсолутно свјесни колики их пут чека до жељеног циља. Сав апсурд стаје у сцену у којој им прилази човјек говорећи: "Јесте ли ви наши", а они као да су видјели самог ђавола одлазе не откривајући идентитет.

Био би гријех не споменути остале сјајне глумачке бравуре које су направили Наташа Нинковић, Срђан Тимаров, мале, али маестралне улоге попут Николе Пејаковића, Николе Ђуричка, Драгана Петровића, Војина Ћетковића који су апсолутно доказали да не постоје мали задаци за велике глумце.

Срећни у Бањалуци

- Увек смо врло срећни кад долазимо у Бањалуку и Републику Српску. Први дебитантским играним филм Никола Којо је показао изузетну редитељску вештину. Веома смо задовољни због овог пројекта, а надамо се да ће и у Српској да направи резултат врло сличан који је постигла "Парада". У снимању "Стада" највише су помогли Којини пријатељи, који знају кроз шта пролазимо, како се мучимо. Све смо покренули тако што нико није хтео да нам плати пилот-пројекат и да покрене серију - испричала је продуцент Биљана Првановић. 

Којо строг редитељ

- Никола Којо је захтевнији као редитељ него као глумац на сцени. У улози редитеља је строг. Али ипак све је то постизао финим, меканим средствима - каже Зоран Цвијановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.