Фестивала фестивала у Требињу: Катарзично дејство Европејаца

Ратомир Мијановић
Фестивала фестивала у Требињу: Катарзично дејство Европејаца

Требиње - Остварењем "Европејци" публици 60. "Фестивала фестивала" синоћ се представио четворочлани ансамбл ГАТ сцене 71 Дома културе "Крсте Мисирков" из Светог Николе у Македонији.

Комедију наших дана српског аутора Мирољуба Недовића, премјештену и актуелизовану у македонски друштвени контекст, режирао је Слободан Елисеев.

Диплому протагонисте вечери жири публике додијелио је глумцу Игору Тошеву, за улогу Манета.

Жељко Хубач, водитељ разговора, истакао је да је примарни циљ аутора текста да глумцима понуди простор за живу игру и да насмије публику, а то су глумци из Македоније успјели.

- Ово је комедија која се базира на српском виђењу европејства. Представа из фарсичног угла покушава да оствари одређено катарзично дејство и покаже одређене менталитетске проблеме који нас опхрвавају у стремљењу ка Европи - казао је Хубач.

Редитељ представе Слободан Елисеев нашалио се на свој рачун, истичући да је у Требињу послије тридесет година као дебитант, на самом крају каријере.

- Текст по којем је рађена представа актуелан је на цијелом Балкану. Мислим да је публика прихватила одлично представу, за шта смо и награђени. Било је лијепо радити са овим младим људима, а мијењање свијета је фарса. Ово је за мене више трагедија него комедија. Свијет је трагичан - рекао је Елисеев.

Позоришни радници и представници драмских аматерских друштава из региона изнијели су синоћ своје виђење стања у позоришном аматеризму, почевши од БиХ, па до Македоније, на трибини организованој у пратећем програму фестивала на тему "60 година 'Фестивала фестивала' - Куда иде позоришни аматеризам".

Сви они су заузели заједнички став - да се све мање новаца издваја за позоришни аматеризам, али ентузијазма не недостаје.

Бавећи се најприје историјатом позоришног аматеризма у БиХ, који датира још из педесетих година прошлог вијека, Јесенко Музаферија, члан Умјетничког савјета "Фестивала фестивала", истакао је да аматеризам у БиХ нема масовност чланства, нити системску потпору какву је имао у бившој Југославији, али се ипак пажња посвећује младим кроз разне облике радионица, организација и слично.

- Поред фестивала у Бугојну треба издвојити Фестивал средњошколског драмског стваралаштва БиХ у Коњицу, Интернационални фестивал средњошколског театра Јувентафест у Сарајеву, Интернационални фестивал студентских позоришта "Кестенбург" у Бањалуци, Интернационални фестивал аматерског театра у Лакташима, а посебно "Фестивал фестивала" у Требињу, који би се такође могао назвати интернационалним, регионалним, западнобалканским - навео је Музаферија.

Обећања аматерима

Генерални секретар Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине и некадашњи секретар Савеза аматера Србије Саво Мучибабић навео је податак да у Србији данас има око 400.000 аматера који још чекају, након недавно усвојене Стратегије развоја културе Србије, да буде испуњено обећање новог министра да ће аматеризам бити једна од стратешких области.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана