Електронске књиге рај за површне читаоце
Бањалука - Електронско читање је површно. Начин живота и компјутерска ера одвојили су нас од традиционализма, а то значи: кретања, активног учешћа, присуства... Отуда су библиотеке полупразне, галерије пусте, а позоришта у интелектуалном мраку.
Ово је мишљење књижевника Тоде Николетића из Србије, а слично мишљење имају и писци из Републике Српске Миладин Берић и Горан Врачар.
- Овакав начин читања лишен је полемике, анализе, и што је најгоре, удобности. Класични начин има свој ритуал и опредмећено је оно што држимо у руци, уместо миша и курсора. Мирис књиге се не може заменити зујањем вентилатора - истакао је Николетић.
Он је омиљен међу најмлађим читаоцима. Његово дјело "Пут по свету на тротинету" постављено је на сцени Градског позоришта "Јазавац" у Бањалуци, а сматра да нове технологије ријетко буде жељу за класичним књигама.
- Лакше је поклонити неком књигу него рачунар. Али свако време носи своје бреме. Живимо у доба сукоба електронике и класике. Ко ће победити, видећемо. Ипак, мислим да је боље и електронски читати, него никако не читати - шаљивим досјеткама указао је Николетић.
Професор норвешког Националног центра за читалачко образовање и истраживање Ан Манген сматра да форма публикације из које читамо утиче на само читање и разумијевање прочитаног.
У студији, коју је заједно са својим тимом представила у јулу на конференцији у Италији, Мангенова истиче да опипљивост папира, односно неопипљивост дигиталног, различито дјелују на наше читање, без обзира на чињеницу да се још нисмо сасвим прилагодили електронској форми.
У оквиру свог истраживања Мангенова и њене колеге затражили су од групе студената да прочитају роман из два формата: са папира и екрана. Током процјене разумијевања текста које су читаоци показали Мангенова је примијетила да је улога форме публикације веома важна. Када су читаоци позвани да догађаје из приче изнесу хронолошким редом, они који су прочитали роман са папира су то далеко боље учинили, правећи мање грешака и генерално дајући тачнију верзију приче, наведено је у чланку.
Књижевник из Бањалуке Миладин Берић сматра да за праве љубитеље писане ријечи онлајн читање може бити само увертира или најобичније упознавање са дјелом које имају намјеру да прочитају у штампаном издању.
- Чињеница је да је електронско читање ослобођено емоција па самим тим и није комплетно, али је нажалост у складу с временом које све више цијени површност. На крају све се обично сведе на читање сажетка… - казао је Берић.
Чаролију коју свака књига носи у себи, како је рекао књижевник из Источног Сарајева Горан Врачар, немогуће је доживјети уколико то дјело не проносате неколико дана по кући и не упамтите његове корице.
- Могућност да заврнете врх листа, чиме означавате мјесто до којег сте стигли у читању, или да углавите некакав папирић као ознаку даје вам нову димензију и ви, док читате, једноставно живите живот главних ликова. Никакво бљештавило екрана не може то замијенити. Дигитално издаваштво је посебан сегмент и треба га његовати, али физички додир са штивом је и даље незамјењив - нагласио је Врачар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
