Дукић: Роберт Ретфорд ми се уживо захвалио за похвалама за његов филм

Дукић је рекао да су "Филмски фестивали" настали на основу његове докторске тезе на Факултету драмских умјетности, прерађене за потребе књиге, којом се трудио обухватити "све најзначајније елементе који творе културолошко, социолошко, организацијско-умјетничку структуру која се зове филмски фестивал".

У књизи се говори и о врстама филмских фестивала и како су се прилагодили новом времену и технологијама, а Дукић је истакао да је то обухватна анализа, у којој показује суштину феномена.

Док је припремао докторску дисертацију, Дукић је морао да испита у литератури шта је до тада објављено, и зачудио се што на простору бивше Југославије нема ни једне књиге о фестивалима, док их има у свијету, које се парцијално баве појединим проблемима.

Према његовим ријечима, било је књига о социолошки аспектима фестивала, односу публике, гламуру фестивала, фестивалима у одређеним регионима, "али обухватне анализе није било", и био је изазов да направи такву књигу.

Дукић је подсетио да је током четрдесетак година био на великим филмским фестивалима какви су Кански, Венеција и Берлин, али је у књизи обрадио и оне мање, јер није желио да свеостане само на најгламурознијим манифестацијама.

На једном од Венецијанских фестивала Дукић је имао прилику да се вози чамцем са америчким глумцем и редитељем Робертом Редфордом, и искористио је да похвали један његов филм.

Редфорд му је се захвалио што је то поменуо, додавши да му је лично стало до тог филма, а Дукић је додао да су "лепо попричали, неформално, у глисеру који иде према аеродрому".

Од мањих фестивала, Дукић се присетио малог фестивала на сјеверу Норвешке, гдје су послије пројекције филмова, гости вођени у шаторе гдје живе Лапонци и ту су им приређивали ручак од ирваса.

Упитан како види будућност филма у доба технолошке револуције, Дукић се присјетио мисли филозофа Мартина Хајдегера, коју је ставио у своју књигу, да ће бити највећи задатак савременог свијета да савлада свијет слика.

"И ми смо се сада, то је рекао пре 30 година, суочили са радикализацијом те мисли. То значи да смо периодом дигитализације бомбардовани различитим сликама", рекао је Дукић.

Према његовим ријечима, трећи део књиге зове се "Реконцептуализација филмских фестивала у новом миленијуму", и говори о новим медијима, технологији и њиховом утицају на филмске фестивале.

Дукић је подсјетио да се са појавом Нетфликса водећи фестивали као Кански одбијали да приказују филмове из њихове продукције, који су прво ишли на стриминг, али не и у биоскоп, али су послије пристали на то.

"Венецијански фестивал, препознајући ново доба и нове технологије, је основао посебну секцију виртуалне реалности, и додељује Златног лава за најбољи филм ВР", напоменуо је Дукић, додавши да је Берлинале прије неколико година увео посебан програм "Серија".

Према његовим ријечима, "екрани су свуда око нас", а филмски фестивали се с једне стране прилагођавају новим временима, али морају да држе неки свој ниво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.