Духовна снага Белог анђела
Једна од најљепших фресака у манастиру Милешева је слика Белог анђела на Христовом гробу која је настала још у XIII вијеку, али је током XVI вијека преко ње насликана нека друга фреска. Када је током XX вијека почела обнова Милешеве, оштећена фреска из XVI вијека је уклоњена, а испод ње, послије много вијекова, поново се указао прелијепи Бели анђео.
И данас, седам вијекова након што је непознати фрескосликар на сводовима милешевског манастира живописао једног од анђела није престало интересовање, посебно историчара умјетности и сликара, да се проникне у тајновити пут његовог "рађања" као фреске али, прије свега, и као умјетничког дјела. Анђео је, као један детаљ фреске, увео манастир Милешева у ризницу општих добара човјечанства. Оно што је Бирка код Седертеља у Шведској за свјетску културну баштину - споменик нулте категорије, то исто је манастир Милешева у Србији.
При сусрету са фреском анђео који сједи на надгробном споменику обучен у одијело бијело као снијег, својим благотворним очима - без разлике који је угао посматрања иконе и њене љепоте - посјетиоца гледа директно у очи. Као да желе, истовремено, Бели анђео и он продужити сусрет и "разговор" на путу потпуног разумијевања благовијести коју је донио, а која говори о Христовом васкрсењу.
Када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону - у "пакету достигнућа земљана", а то је у ствари била порука евентуалним разумним бићима у васиони, биле су слике човјековог освајања Мјесеца, Кинеског зида и Белог анђела. Вјеровало се да ће, ако у васиони постоје разумна бића, схватити поруку коју својом појавом и ликом носи Бели анђео - поруку љубави и разумијевања.
Из вијека у вијек умножавало се интересовање за милешевску фреску названу Христово васкрсење. Ријеч је о фрески из манастира Милешева који је подигнут у 13. вијеку као манастир маузолеј, задужбина краља Владислава II, сина Стефана Првовјенчаног.
Манастир данас свакодневно посјећују вјерници, туристи, пролазници који на обали Милешевке траже, а неки и налазе, одмор и мир од свакодневне вреве. Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. вијека, а посебно се издваја чувена фреска Бели анђео.
На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовјесник Гаврило на гробном камену, а најљепша представа сачувана је у манастиру Милешева. Поред Белог анђела друга ремек-дјела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владимира. Ова дјела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи. Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на сјевероисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовјенчаног, Радослава и Драгослава.
Васкрсење Христово је у хришћанском учењу предуслов за будуће васкрсење свих праведника, па су погледи вјерника увијек окретани сликама вјере у спасење. Милешевски сликар је на слици Белог анђела на Христовом гробу остварио толики степен љепоте умјетничког дјела да он у исто вријеме побуђује дивљење, савршенство и истинску наду.
Поред тога у манастиру се налази и фреска Светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. Манастир се данас налази под заштитом UNESCO-а као дио свјетске културне баштине.
Драгуљи умјетности
Сматра се да милешевске фреске по својој љепоти спадају међу праве драгуље српске и европске умјетности средњег вијека. Сликари који су својим дјелима украсили Милешеву били су Грци, школовани у Цариграду, Никеји или Солуну. У Милешеви су неке фреске сликане, а неке рађене као мозаици.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
