Дучићеве ријечи под новим свјетлом Музеја Семберије у Бијељини

Библиотекар Јелена Калајџија аутор је поставке "По(р)уке прошлости - огледало данашњег идентитета: необјављена рукописна заоставштина кнеза српске поезије", која краси изложбени простор бијељинског музеја.

Сви поштоваоци лика и дјела Јована Дучића и љубитељи богате књижевне ризнице славног пјесника изложбу могу погледати до 16. септембра

- Изложен је дио опуса који је нађен унутар обимније заоставштине професора Петра Бубрешка. Он се цијели живот бавио Дучићем, лично га је познавао и преводио његове пјесме - рекла је Калајџија.

Аутор изложбе подсјећа и на пјесникову повезаност са Семберијом.

- Дучић је у Бијељини започео учитељску каријеру, а захвалност што су ови рукописи доступни публици припада владици западноамеричком Максиму Васиљевићу, који је чувао његову заоставштину - каже Калајџија.

У првом опусу, који је изложен у Музеју, је преписка Дучића са савременицима, а у другом су његови есеји међу којима се издвајају два текста о Америци.

- У затвореној витрини изложена је и свеска насловљена као "Моји датуми", која се по тестаментарној вољи Дучића неће ишчитавати ни штампати - истиче аутор изложбе уз напомену да је ријеч о биљежници свакодневних обавеза која показује колико је пјесник био брижан према другима.

Љубав са Магдаленом

Забиљежено је да су се на светосавској свечаности у Бијељини 1894. године зближили млади учитељ Јован Дучић и дјевојка Магдалена Николић Живановић из угледне трговачке породице. Постоје приче да су се тајно вјерили. У провинцијском граду тако нешто, посебно љубав Магдалене и учитеља Херцеговца, није могла остати тајна.

Њихова веза многима је засметала, а посебно њеном дједу, јер је хтио да се његова унука богато уда. Дучић је касније напустио Бијељину, а Магдалена се никада није удала. Стизало је доста писама из Херцеговине у којима млади Дучић изражава преголему љубав према Бијељинки.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.