“Дубровачка књижевност” дум Ивана Стојановића прештампана први пут након 1900. године: Распарчавање српске књижевности мора се зауставити

Дјело је објављено фототипски према првом и једином издању из 1900. године. Дум Иван Стојановић био је католички свештеник, а за себе је говорио да је Србин по поријеклу. Својим дјеловањем потврђивао је мултиконфесионални карактер српског народа и став да је језик примарна одредница националне припадности. У његовом дјелу “Дубровачка књижевност” разматрају се комплекси идентитета, језика и књижевности Дубровчана. Издавање ове књиге значајно је данас када се Хрвати боре да докажу да дубровачка књижевност припада њима, а не Србима.

Приређивач књиге и професор на Филолошком факултету Душко Певуља истакао је за “Глас Српске” да Стојановић у “Дубровачкој књижевности” пише о поријеклу Дубровчана, о њиховом језику и о статусу дубровачке књижевности.

- Аутор сматра да су Дубровчани, у већини, поријеклом Срби, те да је њихов језик српски. Ово је специфична књига, јер њен писац није историчар књижевности по основној вокацији - рекао је он.

Међутим, овај писац је заборављен, а његова књига “Дубровачка књижевност”, како је казао Певуља, једна је од најбољих која је написана о овом дијелу српске књижевности, а до данас није прештампана.

- Стојановић је о свом поријеклу и језику, те о дубровачкој књижевности писао ослањајући се на србистику, која је крајем 19. вијека међу Србима, и онима католичке вјере у Дубровнику, била доминантна филолошка концепција. Српска мисао, којој његово стваралаштво припада, била је снажно укотвљена у србистици - казао је Певуља.

Истакао је да су Дубровник и његова духовна баштина сматрани дијелом српског културног простора.

- Међутим, у другој половини 20. вијека превагу су однијеле силнице, потпомогнуте политичком подршком аутократске државе, које су утицале на смањивање српске културе и књижевности, припремајући уз свесрдну помоћ српских националних институција и њених првака смањивање српског етничког простора, пред крај 20. вијека - навео је он.

Додао је да је, да би се обликовала нова духовна национална свијест, требало прекинути везе са традицијом и ауторима који су обликовали ту традицију.

- У таквој поставци није било мјеста за дум Ивана Стојановића. Али, нису били пожељни ни Стојан Новаковић, Тихомир Остојић, Павле Поповић и толики други. Нажалост, процес обнављања србистике, започет почетком посљедње деценије 20. вијека, којем су пресудан допринос дали, а и данас дају, појединци, није био систематски и није ишао за тим да обнови издања капиталних књига које никад нису прештампане, па су остале непознате и проучаваоцима српске књижевности. Из истих разлога није прештампана ни ова књига - објаснио је он.

Како је казао, представа о српској књижевности као цјелини, коју су успоставили њени проучаваоци у прошлости, не може се данас обновити ако дјела најутицајнијих књижевних историчара остану недоступна, ако се та слика мимо њихових дјела обликује.

- Зато је она нужно селективна и, умјесто на научној истини, утемељена на политичким конструкцијама. То што се приликом успостављања слике о српској књижевности у нашем времену игноришу ставови оних који су ту слику утемељили, и то што се њихове књиге потискују, још не значи да оне не постоје и да је одређивање корпуса српске књижевности могуће без њих - рекао је Певуља.

Закључио је да их је све то и нагнало да прештампају ову вриједну књигу.

Важност

Приређивач књиге Татјана Богојевић истакла је да је “Дубровачка књижевност” дум Ивана Стојановића значајна јер подсјећа на све оно што су Дубровчани интелектуално створили током вијекова.

- Главни мотив овог новог издања био је да се поново укаже на значајне личности, попут дум Ивана, као и на неке од његових најзначајнијих ставова и погледа на језик, народност и књижевност - навела је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.