Дружење са афористичарима у Народној и универзитетској библиотеци РС: Сатира је морални компас времена

Домаћин овог подневка, књижевник Миладин Берић, читао је своје афоризме заједно са колегама афористичарима Живком Вујићем, Војином Тривуновићем, Динком Османчевићем, Радованом Пиљком, Раденком Келом, Александром Глишић и Миланом Ракуљем.

Берић је истакао да су овим програмом жељели да насмију народ, да људи изађу са осмијехом на лицу, јер нема ништа љековитије од осмијеха.

- Жељели смо да наши афоризми и насмију и укажу на проблеме који су свакодневни. Сатира ништа не може промијенити, али може да буде коректив - рекао је Берић.

Причајући о својим почецима, казао је да је с временом  у афоризмима постао критичнији, јер су се промијениле и теме.

- У неком тренутку то су били мушко-женски односи, а онда сам прешао на политичке афоризме. Реално друштво те тјера да будеш што оштрији. Ми на негативне појаве морамо да указујемо - објаснио је он.

Књижевник Милан Ракуљ учествовао је у програму као гост Миладина Берића.

- Не пишем афоризме и у овом програму сам гост, залутали или не, питање је. Берић ме је прије неколико дана позвао и рекао да жели да ме унаприједи у сатиричара и отуд и моја појава међу сатиричарима и афористичарима. Истина, постоји неколико мојих пјесама за које су неки од критичара процијенили да су сатиричне, тако да сам такве пјесме и говорио - објаснио је Ракуљ и додао да је сатира моћно оружје књижевности.

Нагласио је да захваљујући сатиричним пјесама Јована Јовановића Змаја, сатиричним Стеријиним, Нушићевим и Кочићевим драмама, Домановићевим причама, па све до познатих жаока недавно преминулог Милована Витезовића, ми данас знамо да у нашем народу постоји некакав проблем у менталитету који је сатира упорно покушавала да ријеши.

- Сатира, међутим, као и књижевност уопште, није имала и нема утицај на масе, али има на појединце. На нама самима је избор, од тога какву ћемо храну јести, до садржаја који ћемо конзумирати преко књижевности или масовних медија. Све зависи од тога колико смо радознали и да ли ћемо олако слушати о ономе што нам искаче из фрижидера или ћемо загребати испод површине и пронаћи нешто да нам оснажи дух - поручио је Ракуљ и додао да сатира није ту само да нас засмије, него да нас опомиње.

Догађај је одржан у организацији Удружења књижевника РС и НУБРС.

Издвајамо

Издвојићемо неке афоризме које је публика имала прилику да чује:

- Увијек кад ми жена оде на кафу са најбољим колегом помислим на оно најгоре. Да ће она платити туру. - Миладин Берић

- Да се није појавила корона, моја жена би и даље вјеровала да сам ја нешто најгоре што ју је у животу снашло. - Миладин Берић

- Жао ми је Његоша што је умро полуписмен. Није стигао да научи она два слова црногорског. - Живко Вујић

- Боље позориште у кући него кућа на даскама. - Александра Глишић

- Озбиљни писци не чекају позиве новинара за интервју. Они направе интервју сами са собом и пошаљу новинарима. - Александра Глишић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.