Друга књига Жарка Лаушевића
Уочи изласка "Друге књиге" Жарка Лаушевића, која ће неизбјежно поново зачепркати по старим ранама, али и вратити њеног писца и протагонисту у жижу пажње, "Недељник" подсјећа на мукотрпни судски процес и поново слаже мозаик.
Равно двије деценије прошле су од кобне ноћи 31. јула у подгоричком кафићу Apple, кад је живот једног од најпознатијих и највољенијих глумаца у Југославији, Жарка Лаушевића, почео да личи на кошмарни филм или трагичну представу. Лаушевић је тада, након кратке свађе, у којој је учествовао и његов рођени брат Бранимир, усмртио двојицу младића, Радована Вучинића и Драгора Пејовића.
"Недељник" у разговору са Жарковим пријатељима и породицом оштећених, поново слаже случај који већ двадесет година интригира и дијели јавност на читавом Балкану. У новом броју "Недељника" објављене су и ексклузивне фотографије Жарка Лаушевића, настале ове године у Њујорку, гдје живи.
Глумац Ирфан Менсур говори за Недељник о кобној ноћи и присјећа се догађаја у Ступици који је драматично утицао на обојицу и који и даље кроји њихове животе.
"То је догађај који је мене отјерао из Србије 1991/92. године. Једини гости у то доба били смо у једној ложи Жарко и његово друштво, у другој пријатељица и ја, и даље група људи која је хтјела да ме дисквалификује по генетској основи. Жарко је изашао пет или десет минута раније јер су и с њим покушавали да успоставе контакт, али се он повукао јер се није осјетио пријатно. То што сам затим доживио урезало ми се за цио живот не као страх, већ као понижење о којем Жарко прича у својој књизи. Уз такво понижење, кад вам говоре свашта и стављају вам пиштољ у уста, да сам имао код себе оно што је Жарко имао оне ноћи, не знам како бих реаговао. Жалим што људи Жарка повезују с том вечери."
Редитељ Дејан Мијач за Недељник истиче да поменути пиштољ, "као код Чехова, кад се појави у првом чину, мора да опали на крају". Он се присјећа посљедњих 24 сата прије него што је Жарков пиштољ опалио, и истиче да постоји претприча те сцене с пиштољем.
"Жарко је прихватио да игра Светог Саву, на чијој је премијери у Београду неки распоп направио гужву. Ту је барјак против представе носио и Војислав Шешељ са својим четницима. Сећам се, била је нека панел-дискусија у Дому омладине о забрањеним преставама на којој сам рекао да је „Свети Сава" један неуспели текст у којем је писац изазвао хаос, и да је у питању неспоразум. На излазу ме је сачекао Шешељ, који је претходно седео у гледалишту и смејао се. 'Слушај Мијаче, могу да ти признам да је писац будала, али ова Црногорчина што је отишла да игра Светог Саву код Турака, то неће проћи. Тај ће добити своје.' Ја то нисам пренео Жарку, али се нашао неко ко му је пренео. И тада је купио пиштољ", испричао је Мијач за Недељник.
Сјећајући се суђења, Јован Ћирилов, који је Лаушевићу давао подршку током процеса и сам доживио да буде нападнут, каже да је немогуће било не бити потресен призором мајке која је клела на суђењу и доживјети да те пљуне с неколико метара брат једног од покојних младића.
"Да ли је осуђен пре суђења, не знам. Тек, ми смо позоришни људи, боље речено један део, и трудили смо се да Жарко, зато што је популаран глумац, не буде осуђен више него неки непознат оптуженик."
Ирфан Менсур нам открива да Лаушевић изузетно прати ситуацију у Србији и Црној Гори и да много води бригу о културном миљеу региона.
"Да ли ће се вратити и треба ли? То нико не може да му сугерише или да га пита, нити да утиче на његову одлуку. Нити га ја питам јер је то неумјесно, као кад питате неког колика му је плата. Знам да је нарочито у посљедње вријеме у великом вагању и дилемама, а наравно да бих волео да буде овде с нама."
У затвору је Лаушевићу цимер био најпознатији црногорски освјетник Никола Калуђеровић. Он је за Недељник казао да је Лаушевић направио велику грешку што је дозволио себи да уђе у конфликт са момцима.
"Говорио сам му - деси се то, и ја сам убио невиног човјека. Кад се једном деси, касно је за сваку причу."
Бивши савезни премијер Момир Булатовић један је од оних који су добро упућени у читав предмет.
"Био сам предсједник Црне Горе кад је Жарко убио те момке. Одбио сам да Лаушевићу дам аболицију јер сам процијенио да би то било врло неправедно. А помиловање које је добио од Србије и Бориса Тадића уопште не ријешава проблем. Проблем ће бити рјешен тек када вам опросте, односно ако вам опросте фамилије тих момака. Одузели сте некоме живот, морате од његове фамилије да добијете опрост", испричао је Булатовић за Недељник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
