Драго Вејновић за “Глас” у сусрет изложби “Повратак”: Фотографија увијек свједок тренутка
Сам назив изложбе “Повратак” је симболичан. Дозвољавам да сваки посматрач тумачи на свој начин. Сигурно ће свако на овој изложби пронаћи нека питања, а можда и одговоре који га тиште.
Овако је разговор за “Глас Српске” започео фотограф и професор фотографије на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци, говорећи о изложби “Повратак” која ће сутра бити отворена у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Изложба ће бити отворена у 19 часова.
- Изложба је настала као плод вишегодишњег истраживања прије свега форме, симбола које природа ствара. Зато су ослобођене боје - додао је Вејновић
ГЛАС: Како су фотографије увезане и како различити формати одражавају основну идеју и теме саме поставке?
ВЕЈНОВИЋ: Ово што обухвата изложба су све, за фотографију, велики формати и подређени су односу посматрача и самог мотива.
ГЛАС: Ваше фотографије испитују однос природе и човјека у овом добу. Како бисте описали тај однос? Повратак природи је нешто што често помињемо, а колико је то у ствари присутно и могуће?
ВЕЈНОВИЋ: Човјек као “разумна” врста је заборавио да је дио природе. Умислили смо да је природа у нашој функцији, да можемо да је укротимо па чак погрешно мислимо да је можемо и уништити. Можемо само уништити неке врсте, прије свега, нашу. Природа ће се прилагодити.
ГЛАС: Како бисте објаснили Конрадово “Срце таме” као инспирацију?
ВЕЈНОВИЋ: Симболика путовања.
ГЛАС: Фотографије “хватају” тренутке, у овом случају тренутке природе или у природи. Можемо ли рећи да су тако, једнако као што су чувари разних других животних тренутака, фотографије чувари тренутака нетакнуте природе (која стално бива измијењена, нажалост, под утицајима свакодневног уништавања)?
ВЕЈНОВИЋ: Фотографија је увијек свједок тренутка, присутности па чак и кад нема такву намјеру.
ГЛАС: Да ли дигитализација уништава суштину онога што фотографија јесте или је то ипак неки логичан слијед догађаја, који, како вријеме тече и мијења се, доноси промјене и у умјетности и сродним гранама стваралаштва?
ВЕЈНОВИЋ: Не сматрам да дигитализација уништава суштину фотографије. Она је само еволутивни слијед технолошког напретка. Разлика, наравно, постоји, прије свега у томе што дигитална фотографија као таква не постоји већ постоји само код којим ћемо реконструисати слику. Код аналогне фотографије имамо тај негатив који физички постоји.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
