Драган Драгић: Нова платна спремна за Музеј Козаре
Приједор - Радим пуном паром, а послије 50 година сликања, 7.000 слика и 15.000 цртежа на папиру могу да кажем да сам потпуно посвећен умјетности.
Рекао је ово за "Глас Српске" сликар Драган Драгић, поријеклом из Приједора, који 47 година живи у Француској, гдје је познат под умјетничким именом Дражик.
- Имам среће јер продам све што насликам, а људи често са нестрпљењем чекају да завршим слику - каже Драгић, који је недавно боравио у приједорском Музеју Козаре и постао кум ове институције.
Он је у Приједору излагао прије пет година и нада се скором позиву музеја, а каже да има нова платна која би тамо могао да представи.
- Част ми је што сам послије Милића од Мачве и Бранка Миљуша и ја постао кум овог музеја. Повјерење ћу оправдати тако што ћу својим сликама и искуством доприносити раду музеја - каже Драгић.
Сликар у посљедње вријеме ради акрилик бојама, јер су му раније руке страдале од бензина којим је скидао уљане боје. Драгић истиче да му је инспирација све што гледа и види око себе, али посебно му се урезала слика мајке која улази у воз, а дијете остаје на перону.
- Прву изложбу имао сам 1967. године, а у седам књига објављене су све слике које сам продао и налазе се код колекционара. Иако сам раније излагао широм Француске, Њемачке, па и у Габону, сада своја дјела представљам у оквиру манифестација - казао је Драгић и додао да је једну од његових изложби за 15 дана видјело 3.000 посјетилаца.
У Француску је стигао 1965. године послије завршене Умјетничке школе у Сарајеву.
- Тада сам се са неколико колега нашао пред великом одлуком. Размишљали смо да ли да идемо у Америку или у Енглеску, а ја сам отишао у Француску и тамо остао до данас - прича Драгић.
Додаје да је до Париза отишао аутостопом, а првих осам мјесеци радио је у фабрици, гдје је учио језик. Истовремено је по кафанама продавао тањире које је осликавао.
- Врло брзо сам схватио да је у Паризу велика гужва и да мораш да се избориш за себе. Тамо није рај за умјетнике како се често прича, па сам отишао у околину Лиона - каже Драгић.
Случајно је срео човјека којем је рекао да зна сликати, па је од кречења зидова стигао до рада на филмским плакатима.
- У Француској ми је највише помогла срећа, а она ме прати цијелог живота, која год врата да отворим - истиче Драгић.
Атеље
Драган Драгић каже да често долази у родни крај, село Горња Драготиња.
- У Француској сам свакодневно у атељеу, без обзира на то да ли имам инспирацију. Мада немам своје ученике, радо подијелим неки савјет јер ме таква дружења радују - казао је Драгић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
