Доситеј - просвјетитељ, писац, реформатор...
Бијељина - На данашњи дан 1811. године умро је српски просвјетитељ и реформатор Димитрије Обрадовић Доситеј, једна од најважнијих линости српског националног препорода.
Димитрије Обрадовић /1739/1742-1811/, којем је црквено име било Доситеј, био је оснивач и професор Велике школе, претече Београдског универзитета.
Рођен је у румунском дијелу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по цијелој Европи, где је примио идеје европског просвјетитељства и рационализма.
Преводио је разна дјела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао текстове првенствено програмског типа, међу којима је најчувеније "Живот и прикљученија".
Доситеј је творац свечане пјесме "Востани Сербије".
У Загребу је приватно учио латински језик и у прољеће 1761. године, преко Лике, отишао у сјеверну Далмацију, са намјером да учитељујући уштеди новац за школовање у Русији.
Био је учитељ у српској школи у Книнском Пољу, а као учитељ и домаћи васпитач или као манастирски гост обишао је скоро цио Балкан и Малу Азију, затим Италију, Њемачку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију.
На Крфу је добро научио грчки језик, књижевност и филозофију. Послије тога, поново је живио у Далмацији као учитељ у Книну, у школи на Синобадовој главици, затим у Задру и Трсту. Из Трста је отишао у Беч, гдје је провео шест година у учењу њемачког језика и културе.
Мантију је скинуо тек када је у Халеу уписао филозофију.
Путовао је још у Париз, Лондон и Русију, где је био позван за наставника војне школе.
Први српски устанак га је затекао у Трсту. Он се од почетка ставља у службу српских устаника: прво је скупљао прилоге за њих, па је потом вршио разне повјерљиве мисије између устаника и Русије и, најзад, коначно прелази у Србију.
Као најпросвећенији и најученији Србин свога времена постао је први српски министар просвјете, организовао је школе, мирио и савјетовао устаничке вође, а био је Карађорђев лични секретар и савјетник.
Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако му је жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
