Дом прве пјесникиње Магдалене Живановић обрастао у коров: Дучићева и Магина љубав и даље у рушевинама

Тужно је што данас у Бијељини у кући Маге Живановић, која чува причу о једној посебној љубави, зидови нису украшени књигама поезије, предметима из Магиног и Дучићевог времена и књижевним списима, него умјесто тога унутар срушених зидина коријење пуштају стабла и коров.

Некада најљепша кућа у Бијељини, сада је рушевина, а пролазници је могу препознати само по муралу Маге Живановић, а Дучићев мурал се не види од корова као ни спомен-плоча. Причало се да ће ускоро почети обнова ове куће па је направљен и идејни пројекат, међутим, још се ништа конкретно не зна.

Српско културно друштво "Просвјета" из Бијељине је 2021. године покренуло иницијативу за рјешавање питања обнове куће Магдалене Живановић. То је "Гласу Српске" потврдио предсједник овог друштва Славиша Микић, који је објаснио да је процес још у току те да су имовинско-правни односи главни проблем.

 - Проблем је што је власништво подијељено на три дијела. Град Бијељина тренутно треба да ријеши имовинско-правне односе, који су највећи проблем - рекао је он.

Према његовим ријечима урађен је и идејни пројекат који је замишљен тако да та постојећа кућа буде срушена, а да на њеном мјесту буде направљен спомен-парк са репликом балкона.

- Сматрам да то није довољно и да би било боље да ту буде изграђен прави објекат. Мислим да смо толико дужни нашој првој пјесникињи, чијег значаја нисмо свјесни. Огријешили бисмо се ако јој се ни бисмо на прави начин одужили - додао је он и објаснио да је свима циљ да ово питање буде ријешено, јер би то било значајно, како за културни живот Бијељине тако и у туристичком смислу.

Давне јесени 1893. године Јован Дучић стигао је у Бијељину и тада је записао: "С краја на крај колико је широке Босне, мало ти је љепших мјеста него што је наша Бијељина". Чим је стигао у семберску љепотицу Дучић се смјестио у кућу познатог трговца Пере Живановића, односно код његовог зета Јове Николића. Тако је унука Пере Живановића и кћерка Јове Николића, Магдалена, звана Мага упознала новог учитеља из Требиња. Дучић је био задивљен њеном љепотом, а временом је увидио и колико је умна и добродушна. На врхунцу љубави према Маги Дучић у децембру 1893. пише причу "Стручак милодува" са поднасловом "Приказано гђици М. Живановић". Прва прича ове књиге почиње описом Бијељине, гдје Дучић велича овај град. У другој цјелини описује кућу Живановића која се истицала гвозденим балконом, величином и љепотом. У тим причама Дучић пише о двоје заљубљених, о љубави Сајке и Нике, који су заправо он и Мага, а сторију завршава срећним крајем. Међутим, Дучићева и Магина љубав није имала срећан крај, њихова прича је нажалост прекинута. На Магу је утицала тако да одбије све просце и остане сама са пјесниковим писмима, а на Дучића тако да више никад никог не запроси.

Све ово сазнајемо из књиге "Кључар чудне љепоте Јован Дучић" ауторке Љиљане Лукић, која је проучавала детаље Дучићевог боравка у Бијељини и његову љубав са Магдаленом. За "Глас Српске" Љиљана Лукић је казала да у Бијељини постоји посебан проблем.

- Ту су остаци куће Маге Живановић. На крају ће се срушити. План је да се на мјесту њене куће постави рељеф и парк, али мислим да то није ником занимљиво. С обзиром на то да Бијељина има етно-село Станишићи гдје туристи непрестано долазе, вјерујем да би сви дошли да виде кућу у којој је Дучић становао - истакла је она.

Како нам је казала пронашла је писма која су доказ да је он становао у Магиној кући, која је била препознатљива по балкону, јер у то доба балкон није био честа појава на кућама.

- Треба пронаћи средства да поново буде изграђена та кућа и да буде отворена за туристе. Било би лијепо да ту буде кустос и да буду приказана Дучићева дјела, а могао би се пронаћи и намјештај из Магиног времена. Било би дивно, али ето наши људи као да не виде значај тога, а погледајте само како су Италијани направили причу у Верони. Тамо сви хрле и плаћају да виде кућу и да стану испод балкона гдје је Ромео пјевао пјесме Јулији, а не зна се тачно да ли је то та кућа. Али ти су људи промућурни и толике паре су зарадили на томе и одржавају тамо свечаности и вјенчања, али код нас нажалост нема те мудрости - испричала је Лукићева.

Напоменула је да је веома битно знати да је Магдалена прва Дучићева љубав и да се он није ни оженио из тог разлога, јер како је казала он је био свјестан тог неког гријеха који је учинио према Маги и тога да је она остала неудата чувајући његова писма и мислећи на њега до краја живота.

- Он није дао да се о тој љубави говори, али искључиво зато што није хтио да компромитује Магу. Бијељина је мало мјесто и данас, а камоли онда. Избјегавао је да о томе прича, премда су сви његови пријатељи знали за ту љубав, чак и Шантић. Из писама се види да је Шантић послао своје пјесме Маги, да их она види. Они су сви знали за ту љубав, али нико није хтио јавно да о говори, вјероватно да им је Дучић забранио - објаснила је Лукићева.

Многи поштоваоци Дучићевог лика и дјела питају се зашто је забранио да се издају његова прва дјела, а Лукићева тврди да је то зато што се у тим првим дјелима описује љубав њега и Маге.

- Он је писао оно што се дешавало и лако би се могло утврдити да је ријеч о тој љубави са њом, јер је чак и давао права имена и презимена није их давао скривена. Не могу да кажем да сто одсто знам да је зато забранио, али претпостављам да зато није хтио да се та дјела објављују - казала је она.

У прилог томе говори и чињеница да су Дучића звали из Бијељине да буде почасни грађанин овог града те да се библиотеци да име по њему, а он је то одбио.

- Бјежао је. На неки начин је избјегавао да се било чим скрене пажња на ту љубав. Кад је дошао једном приликом у Бијељину, постоји податак који сам добила, да је тражио да се састане с Магом, али Мага није хтјела, јер је жељела да у његовом сјећању остане онаква каква је била кад га је упознала - рекла је Лукићева.

Како је казала ријеч је о дирљивој љубавној причи, а саму Магу је упоредила са античким хероинама.

- Она је остала вјерна тој љубави до краја. То је била велика младалачка, обострана, љубав. Међутим, кад је он отишао из Бијељине по налогу аустроугарских власти и док је боравио у манастиру Житомислић, владале су разне приче. До њега су долазиле приче да Мага хоће да се уда. Онда сам истражујући пронашла и трагове Дучићеве љубоморе због тога. Бијељинска чаршија је то, неко је до њега протурио причу. А Мага је до краја живота остала вјерна њему. То је прича за праву драму, да се напише права драма - испричала је Лукићева.

Нагласила је да би било дивно да буду пронађена средства и подигнута кућа, јер то не тражи толико велике финансије.

- Много туриста долази код нас и сви би ту свратили и уз стручно вођење кустоса погледали и Дучићеве рукописе и књиге, јер их је оставио у Магиној кући. Нажалост, нисам успјела да уђем у кућу, већ је био срушен први спрат, јер можда се испод тих рушевина могло пронаћи још његових књига. Та кућа би била нешто највредније за Бијељинце - поручила је Лукићева.

Било би лијепо скренути пажњу на значај прве бијељинске пјесникиње Маге Живановић, али и приказати њену љубавну причу са Јованом Дучићем. Према сазнањима Лукићеве, у поменутој књизи је наведено да су се Дучић и Мага обећали једно другом, а то јој он и напомиње у једном писму: "Ја ти нисам дао прстен, али сам ти дао нешто што више вриједи него комадић злата, дао сам ти ријеч".

Према причама старих Магина породица није била за Дучића, сматрали су да једној дјевојци из Живановића треба боља прилика. Ипак њихов растанак се десио оног тренутка када је Дучић засметао аустроугарским властима. Наиме након претреса Дучићевог стана, у мају 1894. пронађене су пјесме "Ој Босно" и "Отаџбини". Те пјесме, али и његов утицај на младе у Бијељини, проузроковали су прогон Дучића из Семберије. Да ли је исказани патриотизам био стварни узрок или је можда неко из Магине породице утицао на ова догађања, то можда никад нећемо сазнати.

Ипак, Дучић је још неко вријеме писао Маги, дописивали су се и извјештавао ју је о својим плановима. Писао јој је о плановима да се упише на филозофију, али и и томе да ће доћи у Бијељину да уреди ствар са њеним родитељима. У својим писмима је кори што је шкрта на ријечима, али исказује и љубомору због сумњи да је други просе. Писао је: "Али тебе што сам се ужелио Маго моја: то нема више." А онда једног дана Дучићева писма су престала да долазе.

Магдалена је до смрти чувала ту преписку, сахрањена је у бијељинском гробљу Пучиле, а на њеном споменику је уклесано: "Овђе почива Магдалена Николић-Живановић, прво надахнуће пјесника Јове Дучића и сама пјесник".

Магин вапај

Својеврсна пјесничка преписка је остала забиљежена и на страницама књижевног часописа "Босанска вила" у којем су објављиване пјесме Јована Дучића и Магдалене Живановић.

Мага је писала:

"Над гранчицом дјено славуј болно јеца,

Спустила се ноћца тија,

Ђе поточић тихо бруји, вјетрић пирка

И гранчицу лако нија:

Ту уморна душа моја мира тражи

И у чежњи тебе чека:

Груди дршћу, усне шапћу, боно, тијо,

Кад ћеш доћи издалека...?"

 

 

Дучићев одговор

 

Дучић јој је одговарао:

"Тебе тражим дан кад мине

И спусти се вео ноћи,

Кад звјездано небо сине,

И по тихој, по самоћи,

Мјесец блиједи кад заплови

По пучини неба плава

Тебе тражим, слатко лане

И пламене твоје очи

И све дане просниване,

Пробдивене страсне ноћи -

И веселе, бурне сате

И јад што ме сјећа на те..."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.