Документарац "Самотњак" и разговор са Славком Штимцем затворили "Заплет"

Ријеч је о документарном филму који је настао након што је Славко Штимац прошле године на Филмским сусретима добио награду "Павле Вуисић" за изузетан допринос умјетности глуме у домаћем филму. Након што је приказан филм на завршној вечери "Заплета", у синоћ навече публика је у Градском позоришту "Јазавац" имала прилику да чује нешто више о настанку филма, али и о монографији "Славко Штимац - тихи херој екрана" и то кроз разговор који је са Штимцем водио редитељ Марко Мисирача.

Наиме, редитељ Марко Мисирача је написао монографију, а Срђан Пенезић је снимио филм у продукцији Центар филма. Како је, између осталог, речено у монографији, Славко Штимац је током пола вијека одиграо више од 80 улога у филмовима и телевизијским пројектима широм некадашње Југославије и свијета. Идеја је била да ова прича о Штимцу буде што аутентичнија, да се избјегне конвенционални приступ, па тако у документарцу видимо исјечке из филмова као што су: "Влак у снијегу", "Вук самотњак", "Салаш у малом риту", "Ко то тамо пева", "Сјећаш ли се Доли Бел", "Име: Добрица, презиме: непознато", те "Црна свадба" и други, али и Штимчева сјећања.

Славко Штимац је истакао да је био почаствован што је добио награду "Павле Вуисић".

- Међутим, она је са собом носила обавезу да се направи филм и монографија. Размишљао сам кога ангажовати и пао ми је на памет Марко Мисирача пошто смо радили неколико филмова, али и зато што је бистар, паметан, брз и одговоран. Он је прихватио моју молбу и био сам пријатно изненађен свиме што је урадио. Не знам како је и где је пронашао такве ствари о мени, из каквих архива је ископао ствари за које ни ја нисам знао. Заиста сам био изненађен - рекао је Штимац.

Додао је да је музика којом се завршава документарни филм "Самотњак" из филма "Име: Добрица, презиме: непознато", што га је одушевило. Говорећи о улогама у филмовима и серијама, Штимац је објаснио да, кад човјек ради тај посао, врло често је одређен за неке врсте карактера.

- Улоге добрих момака врло често су прилично пасивне. И могло би се рећи незахвалне, јер трпиш радњу, носиш читав пројекат, а током радње долазе јачи ликови, јачи на први поглед, и тако останеш пасиван. Људима је тешко објаснити, али мени се чини да је такве ликове најтеже играти зато што је то онај унутрашњи живот који на неки начин треба показати - рекао је он.

Објаснио је да, да ако имамо сцену ручка за столом и онда одједном човјек полуди, почне да виче и побаца све, сви ће рећи да је то сјајна улога, одлично одиграна, те да је тај глумац феноменалан.

- Међутим, мени се увек чинило да је то најлакше урадити. Кад су ми понуђени ти, условно речено, негативни ликови, ја сам само пустио да то иде по некој интуицији и добио сам више похвала него за неке ствари за које сам сматрао да су изузетно тешке - казао је Штимац.

Говорећи о глуми Штимац је испричао да, по њему, глума као глума не смије да постоји у оном смислу да кажу људи: "Види га, он сад глуми". Додао је да је такву глуму имао Павле Вуисић.

С обзиром на то да се Славко Штимац на филму појавио још као дијете, у овом разговору дотакао се и својих родитеља.

- Не памтим како су ми родитељи реаговали на то када сам се појавио на филму као дете. Тада нисам ни обраћао пажњу на то. Размишљао сам о томе када сам одрастао. Чак сам једном у тим размишљањима мислио да је мој отац, који је био добар и питом човек, а који је рано отишао, када сам имао 23 године, баш због тога раније и преминуо. Можда је то била нека брига због одсуствовања од куће, можда је нешто друго или треће, али када сте млади, не размишљате о томе, него јурите да зграбите живот - закључио је Штимац.

Павле Вуисић

Славко Штимац је истакао да веома добро памти Павла Вуисића, али и Слободана Перовића, као и Слободана Алигрудића.

- То су изузетни глумци. Рецимо, Вуисић је имао невероватну лежерност и то је главна ствар у глуми. Када говоримо о глуми, ту су важне лежерност и опуштеност, наравно, које никада нису саме и које су обојене разним емоцијама, и да се долази до онога што је најбоље у нама, а то је наша интуиција. То у школи не може да се научи, то интуитивно сваки глумац треба да осети, то излази из наше дубине - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.