Додјелом диплома обиљежено 29 годинаа успјешнпог рада и развоја

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић рекао је да ресорно министарство пружа пуну подршку развоју овог факултета, који већ има значајну традицију. "Највећи успјех наше сарадње јесте пољопривредно добро у Лијевче пољу, које је Министарство уступило Факултету на управљање и кориштење, а сваке године издвајамо значајна средства за његово функционисање, односно обуку студената који ће ту имати праксу, али и да се оствари одређен приход од тога", рекао је Пашалић новинарима.

Он је истакао да је студент увијек у првом плану, те да ресорно министарство сваком дипломираном инжењеру пољопривреде који има имање на селу и жели да остане ту обезбјеђује 40.000 КМ за почетни посао. "У комбинацији са посједом који имају и стеченим знањем на факултету, сматрамо да је тај новац добра стартна основа за успјешно бављење пољопривредом, јер нам је циљ да своје знање примјене на терену, што је главни услов за развој пољопривреде", рекао је Пашалић.

Декан Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци Златан Ковачевић рекао је да овај факултет годишње заврши око 100 студената. "Усмјерени смо на међународну сарадњу, као и да студентима обезбиједимо што више праксе, али и да реализујемо научноистраживачке пројекте, те смо једина чланица на Универзитету која је координатор два пројекта", рекао је Ковачевић.

Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин истакао је да би Пољопривредни факултет могао бити примјер другим чланицама како се реализују међународни и регионални пројекти. "Резултат тога су истраживања који наши професори публикују у међународно признатим научним часописима, што је омогућава да се наш универзитет позиционира на међународном плану", рекао је Гајанин.

Он је истакао и значај активности овог факултета на Експериментално-едукативном центру, у оквиру којег се представља на који начин треба да се узгајају одређене културе, да би се остварили максимални приходи. Студент генерације Пољопривредног факултета Михајло Горуна поручио је млађим колегама да се труд и залагање исплате, те да овај факултет пружа добру основу за научноистраживачки рад, као и за рад на терену у рјешавању свакодневних проблема са којима се сусрећу пољопривредни произвођачи.

"Уписао сам други циклус студија и циљ ми је да се усавршим у научноистраживачком раду. Перспектива за пољопривредне инжењере постоји, уз труд и доказивање како би били препознати на тржишту рада", рекао је Горуна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.