“Дневник 1994-1998” Живојина Павловића објављен у издању “Агоре”: Промишљања о рату и људима
БАЊАЛУКА - “Дневник 1994-1998” Живојина Павловића српског редитеља “црног таласа” југословенског филма, човјека који је био књижевник и сликар, објављена је у издању Издавачке куће “Агора” из Зрењанина.
Дјело је приредила пишчева супруга Снежана Лукић-Павловић, а ова књига веома је значајна за српску културу, јер доноси приче које су се дешавале у посљедњих пет година живота овог великог интелектуалца. Његова размишљања и запажања о свијету и животу била су оригинална те је и стога ово дјело драгоцјено.
У овом дневнику писац се бави свакодневном реалношћу, грађанским ратом у Југославији, размишљањима на различите животне теме, цитирањем бројних познатих и непознатих људи те објављивањем туђих и својих текстова и интервјуа.
Како пишу српски медији Живојин Павловић је једно вријеме престао да води дневник, али је поново почео оног тренутка када су почела драматична дешавања у БиХ.
Снежана Лукић-Павловић је о “Дневнику 1994-1998” говорила за српске медије и открила је да се први дио, у којем се говори о ратним дешавањима у БиХ, зове “Стопе бога Марса”.
- Пратио је непрекидно та ратна збивања и у том делу има мање размишљања на друге теме које се јављају у каснијем периоду. Рано је устајао, увек би нешто записивао и сматрао би да му је дан пропао ако није бар нешто написао. Као у оној латинској изреци “Ниједан дан без написане црте” - рекла је Лукић-Павловићева српским медијима.
Тако је Живојин Павловић попут ратног извјештача поводом рата у БиХ 3. маја 1994. године записао “Чему је овај рат параван? Интересима Европе? Стратешким аспирацијама Америке? Властољубивим амбицијама феудалних тирана распаднуте СФРЈ?... Или се иза замршених токова новца и сукоба тајних обавештјаних и контраобавештајних служби крије темељни људски фактор: немогућност даљег подношења мира.”
У својим записима говорио је и о Мирку Ковачу и Матији Бећковићу, али и о српском менталитету и чежњи за европском културом. Будући да је имао здравствених проблема и о томе је писао у свом дневнику. “Дневник 1994-1998” објављен је у тврдом повезу и има 576 страна.
Живојин Павловић има посебно мјесто у српској култури зато што није припадао никоме, ниједној струји и увијек се трудио да буде свој.
Дјело
Живојин Павловић двоструки је добитник Нинове награде, за романе “Зид смрти” и “Лапот”. Био је један од водећих редитеља црног таласа, а најпознатији његови филмови су “Кад будем мртав и бео”, “Буђење пацова”, “Повратак”, “Хајка”, те “Заседа”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
