Ђорђе Нешић: Ријечи као брана од заборава
У плејади познатих књижевника, умјетника, сликара и пјесника из Хрватске налази се и српски пјесник Ђорђе Нешић, рођен у Источној Славонији, добитник многобројних књижевних награда.
Иако непознат широј јавности због своје скромности и недовољне сарадње са медијима, Нешић је један од значајнијих српских пјесника новијег доба. Рођен је 1957. године у Бијелом Брду недалеко од Осијека, а филолошки факултет завршио је у Београду. Поезију је писао још од ране младости, али и касније, у ратном и послијератном периоду који су му били инспирација за многе пјесме. Приликом своје недавне посјете на Филолошком факултету у Бањалуци представио је пјеснички опус и завичајни рјечник с ушћа Драве у Дунав под називом "Лук и вода".
- Прву књигу мојих пјесама под називом "Црв сумње у јабуци раздора", за коју сам добио "Бранкову награду", објавио је "Београдски рад" 1985. године. Потом су се низале књиге које су објављивале издавачке куће из Београда, Врбаса и Загреба. Нарочито сам поносан на литерарни рјечник "Лук и вода" којим сам старе и заборављене ријечи на 500 страна склонио од заборава - рекао је Нешић студентима Филолошког факултета.
Како је казао, рјечнику је дао ироничан назив у жељи да избјегне патетику и представи га као безначајно дјело.
- "Лук и вода" је покушај спасавања душе од тешких тема. Прожет је заборављеним и несталим ријечима - истакао је Нешић.
Казао је да није имао тенденцију да сакупи велики број ријечи, већ репрезентативне примјере и што већу лепезу литерарних форми и есеја.
На пјесничкој вечери на Филолошком факултету професор Ранко Поповић прочитао је Нешићеву пјесму "Прозор кроз који Дунав тече" и рекао да је "Лук и вода" дјело великог значаја, јер представља јединствен подухват у посљедњих 20 година.
- Ријечи неповратно нестају ако нема оних да их забиљеже и оживе од црне рупе заборава. Занимљиво је то што нико није написао завичајни рјечник од 500 страна - рекао је Поповић. Прво издање рјечника "Лук и вода" издато је у Загребу 2004. године, а промовисано у Даљу, пјесниковом завичају.
Нешић је управник Културног и научног центра "Милутин Миланковић" у Даљу. Иако расељен у вихору рата, овај пјесник данас живи на двије адресе, у Бијелом Брду и у Сомбору. Осим "Бранкове награде", добио је награде "Лаза Костић" и "Милан Лалић", плакету Сарајевских вечери поезије и награду "Сава Мркаљ" Српског културног друштва "Просвјета" из Загреба. До сада је објавио дјела: "Црв сумње у јабуци раздора" (пјесме), "Рад", Београд, 1985. године; "Сурогати" (пјесме), "Рад", Београд, 1990; "Чекајући Створитеља" (пјесме), "Слово", Врбас, 1995; "Харонов чамац" (пјесме), "Рад", Београд, 1998; "Прозор кроз који Дунав тече" (изабране и нове пјесме), СКД "Просвјета", Загреб, 2000; "Лук и вода" (завичајни рјечник с ушћа Драве у Дунав), СКД "Просвјета", Загреб, 2004; друго, измијењено и допуњено издање, СКД "Просвјета", Загреб, 2012; "Граница" (пјесме), СКД Просвјета, Загреб, 2006.
"Прозор кроз који Дунав тече"
"Једном, ако се размрсе нити
и пораз престане да пече,
кад мине све, да ми је бити
прозор кроз који Дунав тече.
Па, да кроз мене поглед оде,
у зору када сунце гране,
преко широке плаве воде
до тополика с бачке стране.
А увече, када се згусну,
на мени капи бивше паре
да ми, пре но што мирно усну
дечји прсти цртају шаре.
Да ми је бити, бар једно вече,
прозор кроз који Дунав тече."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
