Дјело “Логика слике” Вима Вендерса изашла на српском језику: Од почетника до звијезде
БЕОГРАД - Издавачка кућа “Ред бокс” недавно је објавила српски превод књиге “Логика слике” славног њемачког режисера, писца и фотографа Вима Вендерса.
Ово дјело, које носи поднаслов “Есеји и разговори”, документује Вендерсових првих двадесет година као филмског ствараоца и то од најранијих музичких филмова, истраживање америчке културе и рокенрола па до култних филмова као што су “Краљеви пута”, “Париз, Тексас” и “Небо над Берлином”.
О питањима као што су будућност филма, неопходност прича и природа слика, Вендерс дискутује са великанима европског филма Трифоом, Херцогом, Фасбиндером, Антонионијем и Годаром. Присјећа се такође и аутобиографских детаља, својих почетака, економских услова који су пратили настанак његових филмова, пише о авантурама које су пратиле процес снимања, као и о монтирању својих филмова.
Читајући ове текстове, читалац постаје свједок креативног процеса и види на који начин се слике и приче, митови и романи спајају и како настаје идеја за филм. Исцрпни приказ филмске естетике великог умјетника, која је настала непрестаним бављењем сликама и њеном логиком, јесте крајњи утисак који се открива читањем ових текстова. Сам Вендерс наводи у једном моменту да је живот без прича немогућ, као да су и приче немогуће без живота.
- Одбијам приче у потпуности, јер, што се мене тиче, оне производе искључиво лажи и ништа друго осим лажи, а највећа лаж од свих јесте то да оне уносе смисао тамо гдје га нема. Са друге стране, толико су нам потребне те лажи да је потпуно бесмислено борити се против тога и низати слике без лажи - без лажи приче. Приче су немогуће, али и живот без њих је немогућ. Ето, то је наша несрећа - рекао је Вендерс додајући да ни један други медиј не третира идентитет као филм.
Према његовим ријечима, ниједан други језик није тако способан да се обрати физичкој стварности ствари. Такође, Вендерс врло луцидно објашњава колико су његови филмови политички ангажовани у односу на холивудску продукцију.
- Сваки филм је политички. Највише политички од свих су они који се претварају да нису тзв. забавни филмови. То су најполитичнији филмови јер одбацују могућност промјене. У сваком кадру вам кажу да је све у реду тако како јесте. Оне су стална реклама за ствари какве јесу - навео је он.
Ову драгоцјену збирку Вендерсових промишљања на тему филма, оригинално објављену 1992. године, на српски језик превео је Новак Гуслов, а поговор Драган Димчић.
Метафизика
Филм “Небо над Берлином” из 1987. године добио је посебно мјесто унутар књиге као врхунац првог дијела каријере њемачког филмаџије. Филм представља модерну бајку са Бруном Ганцом у улози анђела, који се због љубави према жени одриче властите анђеоске бесмртности, а Вендерс каже да је у њему први пут себи дозволио да уведе метафизичка питања у филм.
- У почетку, када сам дошао на идеју о анђелима чуварима као ликовима у филму, прихватио сам ту чудну идеју, јер ми је омогућила да видим Берлин из различитих углова… И на крају сам схватио да ми је читав филм на неки начин био дат, да ја нисам био његов стваралац, већ да сам био на страни онога који прима - објаснио је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
