Дјела Дениса Харачића изложена у бањалучкој галерији “Вагон”: Људска лица умјетношћу откривају стање духа

Илијана Божић
Дјела Дениса Харачића изложена у бањалучкој галерији “Вагон”: Људска лица умјетношћу откривају стање духа

БАЊАЛУКА - Мој рад је у коначници увијек окренут представљању човјека као цјеловитог, комплексног, али несавршеног бића. У томе проналазим истинску љепоту нашег постојања.

Рекао је то умјетник Денис Харачић за “Глас Српске” говорећи о изложби “Лица” која је отворена у бањалучкој галерији “Вагон” до 20. децембра.

Нагласио је да се у поставци ради о лицима која је насумично направио у протекле двије године.

- У раду користим портрет као главни мотив, те сам до сада на бројним изложбама путем портрета настојао да говорим о разним темама. У овом случају публици су представљени моји несврстани радови, они који не припадају већој концептуалној цјелини, а ипак постоје као свједочанства врло сложеним причама и ликовним експериментима - објаснио је Харачић.

Додао је да су нека од лица која посјетиоци могу да виде у “Вагону” насликана на основу добро промишљених референци, те да су нека слободно конструисана као лични ликовни изазови.

- У крајњем случају, у њима се, прије свега, крије моја радозналост према свему што може да се искаже људским обликом, а та радозналост се подједнако односи и на лијепе и на ружне аспекте наше психе - рекао је он.

Како нам је казао, лице много говори, а оно што умјетник може циљано и директно забиљежити у портрету ријетко када може у психолошком смислу парирати правом, људском искуству.

- Међутим, за мене у томе и лежи нека врста изазова. Не бих рекао да је свако лице које сам урадио психолошки портрет, али настојим да кроз радове говорим о људском духу и његовој сложености. Умјетност има везе са нашом емотивном интелигенцијом и способношћу да учитавамо оно што је људско у ликовном језику - казао је Харачић.

Додао је да, према томе, људска лица и ликовна умјетност нам могу разоткрити дубљи увид у наше стање духа, али под условом да дјело успијева да са нама директно комуницира и да смо ми као посматрачи отворени према таквој комуникацији.

- У свему томе потребно је нагласити и да је то најчешће процес који се дешава на подсвјесном нивоу те као такав не подлијеже умјетниковој директној контроли. Све што умјетник у том случају може урадити јесте да и сам раду приступи искрено и отворено, у нади да ће трачак себе оставити посматрачу на препознавање у оквирима универзалног говора ликовне умјетности - испричао је он.

У поставци “Лица” представљено је седам дјела, а како нам је казао Харачић, нека од њих настајала су и у временским распонима од по двије године, што свједочи о обиму посла и процесу који је претходио овој изложби.

- У техничком смислу, сусрећемо се са широким дијапазоном медија, кренувши од графике па све до цртежа, сликања и аудио-инсталације. Сваки рад за себе представља специфичан изражај и као такав има својеврсну причу - објаснио је Харачић.

Нагласио је да је у посљедње вријеме посебно фокусиран на ауторефлексију, која води ка интимним и изазовним емотивним стањима.

- Умјетност ми често служи као оруђе за документацију, интерпретацију и процесуирање тих стања. Због тога се у мотивима које сам приказао умјесто људских фигура портретирају идеје. Оне не слиједе никакав специфични низ или логику, него настају импулсивно, као реакције на моје животно искуство. За мене је у том смислу најбитнија спознаја сам процес унутар којег се успијевам ослободити одређеног психолошког терета и превести га у нешто друго - рекао је Харачић.

Истакао је да је то важна вјештина која се може практиковати кроз разне облике људског дјеловања, а у његовом случају, то је ликовна умјетност.

- Различите теме су у радовима изражене на више начина, некада директно илуструјући одређену идеју, а некада суптилно, кроз ликовни доживљај одређеног облика или боје - навео је он.

Закључио је да са њиховим настанком оно што је као аутор хтио рећи постаје мање битно, док се рад приближава новој сфери свог постојања, унутар које треба да буде отворен за универзалнију комуникацију са публиком.

Значај галерије 

Харачић је истакао да га је рад “Вагона” привукао да контактира са овом галеријом.

- На подручју БиХ су ријетке установе које се на том нивоу и у таквом контексту баве младом ликовном сценом. Због тога што “Вагон” окупља талентоване и перспективне младе људе у врло озбиљној и продуктивној причи, те управо због тога што слична мјеста у нашој држави можемо пребројати на прсте, значај ове галерије је енорман - рекао је он.

Како је казао, вријеме ће показати гдје она тачно котира у формирању наше и регионалне умјетничке сцене, али је сигурно да се ради о мјесту на којем се препознаје и култивише квалитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана