Ди­рек­то­ри­ца МСУРС Са­ри­та Вуј­ко­вић за "Глас Срп­ске": Без ула­га­ња у про­дук­ци­ју не­ма умјет­но­сти и кул­ту­ре

Раз­вој кри­ти­ке би са­свим си­гур­но под­стак­ну­ло ула­га­ње у умјет­нич­ку про­дук­ци­ју, јер је не­до­ста­так ова­кве по­др­шке при­мје­тан у свим сег­мен­ти­ма кул­ту­ре. Без ула­га­ња у умјет­нич­ку про­дук­ци­ју не­ма­мо умјет­но­сти и кул­ту­ре на на­шим про­сто­ри­ма, а са­мим тим ни кри­ти­ке ко­ја би је мо­ра­ла пра­ти­ти.

Ка­за­ла је ово у раз­го­во­ру за "Глас Срп­ске" исто­ри­чар­ка умјет­но­сти и ди­рек­то­ри­ца Му­зе­ја са­вре­ме­не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске Са­ри­та Вуј­ко­вић, ко­ја се освр­ну­ла на ста­ње кул­ту­ре и умјет­нич­ке кри­ти­ке у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, те на успје­шно ре­а­ли­зо­ва­не про­јек­те Му­зе­ја са­вре­ме­не умјет­но­сти РС и бу­ду­ће пла­но­ве.

- Не­до­ста­так сред­ста­ва у умјет­нич­кој про­дук­ци­ји код нас је то­ли­ко алар­ман­тан да је нео­п­ход­но да се што при­је де­се не­ке про­мје­не и по­кре­ну фи­нан­сиј­ска ула­га­ња ко­ја би пр­вен­стве­но би­ла на­ми­је­ње­на ства­ра­о­ци­ма - по­је­дин­ци­ма, ди­рект­ним ак­те­ри­ма ко­ји чи­не кул­тур­ну сце­ну.

ГЛАС: Ка­да се освр­не­те на го­ди­ну ко­ја је иза нас, шта би­сте из­дво­ји­ли и на шта сте нај­по­но­сни­ји?

ВУЈ­КО­ВИЋ: Про­те­кла го­ди­на је за Му­зеј са­вре­ме­не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске би­ла ве­о­ма успје­шна и ди­на­мич­на. За­и­ста смо ја­ко по­но­сни на ра­зно­вр­сне са­др­жа­је ко­је смо ре­а­ли­зо­ва­ли, по­себ­но на оства­ре­не са­рад­ње са ам­ба­са­да­ма, ме­ђу­на­род­ним кул­тур­ним цен­три­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма са ко­ји­ма смо ре­а­ли­зо­ва­ли до­ста за­хтјев­не про­гра­ме. Ме­ђу из­ло­жба­ма ко­је смо ор­га­ни­зо­ва­ли про­шле го­ди­не из­дво­ји­ла бих из­ло­жбу "Пер­цеп­ци­је - Цви­јет је нај­љеп­ши кад је не­у­бран" на ко­јој су би­ла из­ло­же­на дје­ла нај­зна­чај­ни­јих бри­тан­ских умјет­ни­ца из ко­лек­ци­је Бри­тан­ског са­вје­та са дје­ли­ма же­на из ко­лек­ци­је на­шег му­зе­ја. Из­ло­жбу је пра­тио и ве­о­ма ди­на­ми­чан пра­те­ћи про­грам са пре­да­ва­њи­ма, струч­ним во­ђе­њи­ма као и дру­гим за­ни­мљи­вим са­др­жа­ји­ма са ко­ји­ма смо по­ку­ша­ли ани­ми­ра­ти пу­бли­ку, али и укљу­чи­ти дру­ге умјет­ни­ке са же­љом да по­ста­ну дио овог за­ни­мљи­вог про­гра­ма. Ова из­ло­жба је по­себ­на и по то­ме што је про­шле го­ди­не пред­ста­вље­на на Ге­не­рал­ној кон­фе­рен­ци­ји ИЦОМ-а ко­ја је одр­жа­на у ја­пан­ском гра­ду Кјо­то.

ГЛАС: То­ком про­те­кле го­ди­не ре­а­ли­зо­ван је и про­јек­та "Му­зе­ји у по­кре­ту". Ко­ли­ко је ва­жно ши­ре­ње умјет­но­сти на та­кав на­чин и ка­ко то још до­дат­но мо­же да се по­бољ­ша?

ВУЈ­КО­ВИЋ: Про­је­кат "Му­зе­ји у по­кре­ту" ре­а­ли­зо­ва­ли смо у са­рад­њи са Зе­маљ­ским му­зе­јом, а ње­гов циљ је био пред­ста­ви­ти на­ше му­зе­је и кул­тур­ну ба­шти­ну ко­ју чу­ва­мо, дје­ци и мла­ди­ма ко­ји ри­јет­ко до­ла­зе у на­ше му­зе­је или у њи­ма ни­ка­да ни­су би­ли. Ри­јеч је о про­јек­ту ко­ји је об­у­хва­тио 28 оп­шти­на на про­сто­ру Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Фе­де­ра­ци­је БиХ, а са­др­жа­вао је број­не ра­ди­о­ни­це, кви­зо­ве и за­ни­мљи­ве са­др­жа­је ко­је су осми­сли­ли ку­сто­си на­ших му­зе­ја. Про­је­кат је ре­а­ли­зо­ван у окви­ру про­гра­ма "Ди­ја­лог за бу­дућ­ност", а по­др­жан је од стра­не УНЕ­СКО-а. Ре­зул­та­ти ко­је смо оства­ри­ли го­во­ре нам о то­ме да је нео­п­ход­но да му­зеј­ски про­гра­ми има­ју ова­ко де­цен­тра­ли­зо­ве­не са­др­жа­је ко­ји по­ма­жу раз­во­ју пу­бли­ке и ши­ре­њу кул­ту­ре у мје­сти­ма у ко­ји­ма се до са­да на­ши про­гра­ми ни­су пра­ти­ли. Ду­го­роч­но гле­да­но, ве­о­ма је ва­жно да осми­шља­ва­мо про­гра­ме на­ми­је­ње­не мла­ди­ма, јер су мла­ди на­ша но­ва пу­бли­ка са ко­ји­ма се гра­ди на­ша бу­дућ­ност.

ГЛАС: У пла­ну је ре­кон­струк­ци­ја Му­зе­ја, и тај про­је­кат је не­дав­но пред­ста­вљен јав­но­сти. Мо­же­те ли да нам ка­же­те не­што ви­ше о то­ме?

ГЛАС: На иде­ји ре­кон­струк­ци­је му­зе­ја ра­ди­мо већ не­ко­ли­ко го­ди­на, а упра­во је за­вр­шен и глав­ни гра­ђе­вин­ско-ар­хи­тек­тон­ски про­је­кат ко­ји об­у­хва­та не­ко­ли­ко фа­за ре­кон­струк­ци­је ци­је­ле му­зеј­ске згра­де. За­хва­љу­ју­ћи фи­нан­сиј­ским сред­стви­ма Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ам­ба­са­дор­ском фон­ду аме­рич­ке ам­ба­са­де, ко­ја смо до­би­ли про­шле го­ди­не, у мо­гућ­но­сти смо да ове го­ди­не ре­а­ли­зу­је­мо пр­ву фа­зу ре­кон­струк­ци­је Му­зе­ја ко­ја под­ра­зу­ми­је­ва ре­кон­струк­ци­ју кро­ва. Ова ре­кон­струк­ци­ја ће нам омо­гу­ћи­ти уво­ђе­ње но­вих са­др­жа­ја, отва­ра­ње арт би­бли­о­те­ке и чи­та­о­ни­це, ко­ја ће би­ти окре­ну­та сту­ден­ти­ма и сви­ма они­ма ко­ји же­ле да се ба­ве ис­тра­жи­ва­њи­ма или да про­ши­ре сво­ја зна­ња из умјет­но­сти.

ГЛАС: Шта ће још про­је­кат да об­у­хва­ти?

ВУЈ­КО­ВИЋ: Про­је­кат ће омо­гу­ћи­ти и из­град­њу лиф­та за пу­бли­ку, ко­ји ће по­ве­за­ти спрат и при­зе­мље згра­де, омо­гу­ћи­ти пот­пу­ну при­сту­пач­ност и но­во функ­ци­о­нал­ни­је ко­ри­шће­ње про­сто­ра. На­дам се да ће нам бу­дућ­ност омо­гу­ћи­ти и ре­а­ли­за­ци­ју оста­лих фа­за ко­је те­же пот­пу­ној об­но­ви и мо­дер­ни­за­ци­ји згра­де, што би нам омо­гу­ћи­ло у сва­ком сми­слу да по­ста­не­мо во­де­ћа ин­сти­ту­ци­ја за са­вре­ме­ну умјет­ност и ли­дер у ре­ги­о­ну ка­да је на­ша област кул­ту­ре у пи­та­њу.

ГЛАС: Сма­тра­те ли да је тре­нут­но, са свим што ну­ди, МСУРС на јед­ној из­у­зет­но до­број и ци­је­ње­ној по­зи­ци­ји у др­жа­ви и ре­ги­о­ну?

Му­зеј са­вре­ме­не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске је ин­сти­ту­ци­ја ко­ја има ја­сну стра­те­ги­ју свог на­прет­ка и раз­во­ја, због че­га су ре­зул­та­ти на­ших ду­го­роч­них те­жњи већ у од­ре­ђе­ној мје­ри ви­дљи­ви.

ГЛАС: Сма­тра­те ли да је Ба­ња­лу­ка мје­сто ко­је из го­ди­не у го­ди­ну има шта да по­ну­ди пу­бли­ци ко­ја во­ли, ци­је­ни и по­шту­је умјет­ност, и да тек тре­ба да ра­сте и по­бољ­ша свој по­ло­жај? И на ко­ји на­чин би кул­тур­ни жи­вот у гра­ду и др­жа­ви уоп­ште мо­гао да бу­де бо­љи и ква­ли­тет­ни­ји?

ВУЈ­КО­ВИЋ: Ми­шље­ња сам да је кул­ту­ра про­цес ко­ји се кон­ти­ну­и­ра­но раз­ви­ја и да Ба­ња­лу­ка већ ду­же ври­је­ме раз­ви­ја свој кул­тур­ни на­пре­дак. Свје­до­ци смо зна­чај­них оства­ре­ња ко­ја су се де­си­ла у про­те­клом пе­ри­о­ду, по­себ­но бих из­дво­ји­ла апли­ка­ци­ју за Европ­ску пре­сто­ни­цу кул­ту­ре, вје­ру­јем да нас је та иде­ја све по­мје­ри­ла и на­мет­ну­ла пра­вац не­ког но­вог раз­во­ја. На­дам се да ће се та но­ва енер­ги­ја ко­ја се ис­по­љи­ла раз­ви­ја­ти и да ће је пра­ти­ти ин­фра­струк­тур­не раз­вој­не по­тре­бе, из­град­ња но­вих обје­ка­та за по­тре­бе кул­ту­ре и ре­кон­струк­ци­ја по­сто­је­ћих, су основ­не, пре­суд­не и нео­п­ход­не ка­да је раз­вој кул­ту­ре на на­шим про­сто­ри­ма у пи­та­њу. Вје­ру­јем да ће ова­ква ула­га­ња на пра­ви на­чин омо­гу­ћи­ти раз­вој кул­ту­ре ко­ја оп­ста­је, ко­ја се раз­ви­ја и ко­ја да­је из­у­зет­не ре­зул­та­те.

БА­ЊА­ЛУЧ­КИ ЈЕ­СЕ­ЊИ СА­ЛОН

То­ком про­шле го­ди­не пред­ста­ви­ли сте се јав­но­сти са дје­лом "Ба­ња­луч­ки је­се­њи са­лон". Шта се ра­ди на том по­љу, по­сто­ји ли још не­што на че­му тре­нут­но ра­ди­те или не­што че­му пла­ни­ра­те ви­ше да се по­све­ти­те?

ВУЈ­КО­ВИЋ: Ис­тра­жи­ва­ње и про­у­ча­ва­ње ба­ња­луч­ког Је­се­њег са­ло­на омо­гу­ћи­ло ми је да про­у­чим ма­ни­фе­ста­ци­је ко­је су на­ста­ја­ле и ко­је су се раз­ви­ја­ле то­ком ра­ни­јих де­це­ни­ја, ова зна­ња су ми из­у­зет­но ко­ри­сна и за про­у­ча­ва­ње да­на­шње са­вре­ме­не умјет­но­сти и ње­но по­зи­ци­о­ни­ра­ње у окви­ру ова­квих би­је­нал­них ма­ни­фе­ста­ци­ја. Тре­нут­но се ба­вим ре­а­ли­за­ци­јом јед­ног ве­ли­ког и ва­жног би­је­на­ла у Ср­би­ји, гдје сам иза­бра­на за се­лек­то­ра, али о то­ме ће­мо у на­ред­ном пе­ри­о­ду ви­ше го­во­ри­ти јер нам ре­а­ли­за­ци­ја ове из­ло­жбе тек пред­сто­ји, си­гур­на сам да ће оно би­ти ве­о­ма ва­жно и за по­зи­ци­ју на­ших умјет­ни­ка и на­шег му­зе­ја ка­да је ре­ги­он у пи­та­њу. Оно што мо­же иза­ћи као ре­зул­тат ра­да на овом про­јек­ту је и мо­гућ­ност об­на­вља­ња би­је­на­ла са­вре­ме­не умјет­но­сти у Ба­ња­лу­ци, ко­је мо­же би­ти ре­а­ли­зо­ва­но на на­чин ка­кав је био не­ка­да­шњи ба­ња­луч­ки Је­се­њи са­лон, у сми­слу ње­го­ве по­зи­ци­је и зна­ча­ја. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.