Деценија од смрти Жана Жироа Мебијуса: Геније са безброј лица

Бранислав Предојевић
Деценија од смрти Жана Жироа Мебијуса: Геније са безброј лица

Легендарни Жан Жиро, познат и под псеудонимима Мебијус, један од највећих француских и свјетских стрип умјетника свих времена, преминуо је прије тачно једну деценију, 10. марта 2012. године, али његово дјело никад није било веће и животније.

Славни умјетник рођен је 8. маја 1938. године, али се за прави почетак његовог живота, оног умјетничког, узима 1963. година, када је у спрженом, пустињском пејзажу америчког југозапада, свој стриповски живот започео поручник америчке коњице под именом Мајкл Блубери. Јунак, који ће свог аутора, из полуанонимног француског заљубљеника у стрип и младог стрип цртача, штићеника великог Жижеа, претворити у звијезду европског и свјетског стрипа. А затим ће тај исти Жан Жиро хладнокрвно свој звјездани статус одбацити у страну, стављајући у први план свој алтер его, тајанственог визионара по имену Мебијус. Аутора, који ће заувијек реформисати свијет стрипа и оставити неизбрисив траг кроз све токове модерне културе и за којег је легендарни италијански режисер Федерико Фелини својевремено рекао да је он геније у равни са Пикасом или Матисом.

- Он је јединствени таленат обдарен невјероватном визионарском имагинацијом која се стално обнавља и никада није вулгарна. Мебијус забрињава и тјеши. Има способност да нас транспортује у непознате свјетове, гдје се сусрећемо са узнемирујућим ликовима. Моје дивљење је потпуно. Сматрам га великим умјетником и генијем, попут Пикаса или Матиса - рекао је Фелини.

Жиро је већ са три године, због развода родитеља, отишао да живи са баком и дједом на село. За научну фантастику, која ће постати кључни сегмент његовог рада, заинтересовао га је отац, а склоност према модерној поп култури открио је током боравка са мајком у Мексику. Љубав према цртању мотивисала га је по завршетку основне школе да упише школу за примијењену умјетност, али академске форме те школе биле су му незанимљиве, па га фасцинација стрипом доводи до одлуке да му то постане животни позив. Почиње да ради као илустратор за неколико мањих магазина, све вријеме цртајући и читајући стрипове. Током 1955. године одлази код мајке у Мексико, гдје открива марихуану, џез, блџз и дјевојке, уз тоталну физичку и менталну трансформацију своје личности.

По повратку у Европу, након одслужења војне обавезе, ступио је у контакт са Жозефом Жиленом Жижеом, творцем стрип вестерна “Џери Спринг” и оснивачем чувеног магазина “Спироу”, постајући његов ученик. Радећи с њим као асистент учи се професионализму и јача цртачку рутину. У међувремену часопис “Пилот” започиње нову серију вестерна за коју је као сценариста био задужен хиперпродуктивни Жан-Мишел Шарлије, а Жилен препоручује свог штићеника за цртача. Настаје тандем који ствара стрип по имену “Тврђава Навахо”, са којим започиње серија авантура поручника Блуберија. Ова епизода појављује се 31. октобра 1963, а лик бунтовног официра, инспирисаног лицем глумца Жан-Пола Белмонда, брзо осваја публику, како због квалитетног сценарија искусног Шарлијеа, тако и због сјајних графичких рјешења младог Жироа, који је из епизоде у епизоду стално побољшавао свој цртачки стил, постављајући нове стандарде у свијету стрипа.

Оригинално коришћење линија, употреба свјетла и таме, кадрирање, монтирање табли, колорисање и употреба пејзажа донијели су нов приступ тематици вестерна под снажним утицајем филма и великана попут Форда, Пекинпоа и Леонеа. Паралелно, како је Шарлије сценаристички напуштао обрасце класичног вестерна под утицајем свог млађег сарадника, тако је и Жиро уводио нови графички приступ тематици стварајући потпуно оригинални ауторски стил.

Комбинација идеја и цртежа је полако, али сигурно “Блуберија” претворила у један од најбољих и најпопуларнијих стрипова у историји девете умјетности. Жиро ни након Шарлијеове смрти (1989) није одустао од јунака који га је прославио, радећи још неколико епизода које су се бавиле нешто старијим Блуберијем у односу на раније радове, а у сарадњи са другим ауторима радио је и епизоде спин-оф пројеката “Маршал Блубери”, отплаћујући поштено дуг поручнику, заслужном за његов улазак на свјетску стрип сцену.

Још прије рада на “Блуберију” Жиро је урадио неколико кратких црно-бијелих стрипова за андерграунд часопис “Хара Кири”, под псеудонимом Мебијус, али свој алтер его на слободу пушта тек након успјеха са “Блуберијем”.

Пустивши се с ланца, он се слободно шета кроз жанрове и стилове, стално проналази нове изворе инспирације, експериментише са техникама цртања, користи наркотике током рада, у радове убацује елементе рок културе, филма, филозофије и књижевности. Ради разне плакате, бави се илустровањем дјела научне фантастике. Између 1973. и 1974. потписује неколико радова за “Пилот” у стилу Мебијуса, од којих један, “Скретање”, најављује нова интересовања аутора. Прекид рада на “Блуберију” у периоду између 1975. и 1979, због свађе са издавачем, пружио је Жироу прилику да се потпуно посвети истраживању и експериментисању под новим именом. Баш у том периоду долази до стварања тзв. покрета за одрасли стрип у Француској, долази до рушења цензуре, што Мебијус користи да заблиста у пуном сјају, без ограничења. Објављује стрип “Луди куроња”, а заједно са цртачима Дријеом и Дионеом чини неформалну стрип групу “Les Humanoides Associes”, која покреће магазин за научну фантастику и стрип, легендарни “Метал Хурлант”, чијих је првих шест бројева графичким квалитетом и идејама обиљежило свјетски стрип изазивајући револуцију у тој области.

Часопис доживљава и америчко издање, под именом “Хеви метал”, а касније и друга. “Бијели кошмар” (1977), “Мачје очи” (1978) и “Мајор Фатал/Херметичка гаража” (1979) изазвали су тектонске потресе у свијету стрипа, најављујући громогласно ново доба у овој умјетности.

У том периоду се његово случајно познанство са режисером Александром Жодоровским претвара у једну од најчудеснијих сарадњи у свијету умјетности. Међусобна интеракција два визионара дефинитивно Жироа извлачи из свих шаблонских приступа стрипу, откривајући му сасвим нов хоризонт рада. Оставља се порока, почиње да медитира, гута књиге из филозофије, езотеризма, религије, а из њихове сарадње настаје легендарни стрип “Инкал”, један од најпознатијих стрип серијала свих времена. Чудесни стрип, који не зна за жанрове и вријеме, у коме не постоје правила и границе које се овај тандем, пратећи сумануте авантуре свог јунака Џона Дифула, не усуђује срушити и прећи. Мијешају фантастику, трилер и драму, стварност и снове, убацују елементе Библије и других религиозних књига, преплићу ликове Христа, Мојсија, Дјевице Марије, појављују се јинг-јанг, тарот карте и тајна друштва. Стрип доживљава велики успјех постајући култ за себе, али то немирни дух његовог аутора не задовољава, већ инспирише да тражи нове изазове. Тако да након шест епизода сарадњу са Жодоровским на “Инкалу” наставља наш Зоран Јањетов, док се Мебијус окреће новим изазовима. Средином 80-их напушта Европу да би отишао у Полинезију, гдје почиње да ствара под псеудонимом Жир, а као резултат тога настају стрипови “Велики кристал” и “Ноћ звијезде”. Враћа се “Блуберију”, али ствара и стрипове “На звијезди”, “Вртови Едене”, “Реинтеграција-интеграција”, “Лудача светог срца”, те сарађује на бројним филмским пројектима као дизајнер. Тада је почео да ради “Сребрног Летача” (са великим Стеном Лијем), гостовао је на култном стрипу “13” (епизода “Ирска верзија”), те добио многе награде и признања. Пише и црта у своја три појављивања као опсједнут, скоро до самог краја живота, избацујући у просјеку од два до три стрипа годишње. Хиперпродуктивни процес је тек 2010. године зауставило нарушено здравље и болест, која га је најзад одвојила од стрипа до смрти двије године касније. Значај и утицај онога што је Жан Жиро Мебијус урадио у свијету стрипа и културе уопште неизмјерљив је.

Не постоји облик модерне визуелне умјетности на који његов рад није оставио директни или посредни утицај, уз огроман број сљедбеника и поштовалаца, без обзира на то да ли је ријеч о стрип ауторима, писцима, дизајнерима и филмским режисерима.

Регион

На простору бивше Југославије Жиро је био један од најпопуларнијих стрип аутора, наравно највише захваљујући “Поручнику Блуберију”. Славни вестерн излазио је широм региона у неколико стрип ревија, али и у форми албума за неколико издавача. Велики број његових других стрипова, нажалост, уз много кашњења, попут серијала “Инкал”, “Арзак” “Декалог”, објављен је у региону, како кроз регуларна. тако и кроз пиратска издања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана