Давор Стрика, в. д. директора Музеја Републике Српске за “Глас Српске”: Циљ отворити врата према свијету
Почаствован сам што ми ми је Влада Републике Српске повјерила руковођење овако престижном и битном институцијом каква је Музеј Републике Српске. Бити директор храма културе РС, који постоји 91 годину, за мене је велика част, али и одговорност.
Рекао је то у разговору за “Глас Српске” в. д. директора Музеја Републике Српске Давор Стрика, говорећи и почетку свог мандата у овој установи.
- Мој циљ, као и циљ свих запослених у Музеју Републике Српске јесте да наставимо његов развој на понос свих нас, грађана Српске - додао је он.
ГЛАС: Какве планове за почетак свог мандата имате? И на шта намјеравате да ставите посебан акценат?
СТРИКА: Циљ и суштина постојања и рада Музеја РС је чување, његовање и промовисање историје, културе и традиције нашег народа. Имамо богату културну заоставштину на којој би нам могао позавидјети читав свијет и зато је од пресудне важности да је добро упознамо како бисмо је чували и његовали. Музеј је централна институција културе која у фундусу броји више од 106.000 предмета. У библиотеци имамо више од 15. 000 дјела. Желимо да радимо на додатном промовисању највећег блага које посједујемо - наше културе и традиције и да широм отворимо врата наше институције свијету и заинтересованим за наше материјално и нематеријално насљеђе. До сада смо имали успјешну сарадњу са музејима у Србији, Русији, Грчкој, а сада идемо ка томе да је интензивирамо и проширимо и на друге земље. Имамо велике планове за будућност. Радићемо на нашој видљивости, модернизацији и дигитализацији. Желимо да идемо у корак са 21. вијеком и свјетским и европским музејима. Уз богат фундус и наше кустосе и стручњаке за које се чуло широм Европе, пронашли смо комбинацију за првокласан рад наше институције.
ГЛАС: Како видите значај Музеја Републике Српске и шта сматрате да би ова установа требало да његује и представља?
СТРИКА: Има немјерљив, централни значај и улогу у очувању наше историје и културе и у том смислу ниједна институција не може да се мјери са њим. Музеј РС је заслужан за уписивање змијањског веза 2014. године као првог нематеријалног добра из РС и БиХ на УНЕСКО-ову листу нематеријалног насљеђа човјечанства. Само овај примјер довољно говори о улози и значају Музеја у очувању и заштити културе, историје и традиције нашег народа. Ми представљамо наш народ, али и све друге народе и грађане Српске. Због тога је значај наше установе јединствен и немјерљив. Зато се и надам, скупа са колегама који раде у Музеју РС, да ћемо у најкраћем року успјети да пронађемо начин и средства да наша централна институција културе у РС добије адекватан намјенски простор за музејске дјелатности. Ово је вишедеценијиски сан, али ја бих то посматрао као круну вјековне борбе нашег народа за аутономијом на овом простору. Док се тај сан не оствари, наша је дужност да постојеће услове унапређујемо.
ГЛАС: Какве изложбе планирате за наредни период?
СТРИКА: У припреми је изложба “Чудесна моћ биља у народној медицини”, резултат трогодишњег стручног теренског истраживања простора РС. На изложби ће бити представљено нематеријално, материјално и природно насљеђе Српске. Одсјек за савремену историју умјетности планира изложбу о Драгутину Инкиострију Медењаку - умјетнику и декоративном сликару, пиониру југословенског дизајна, чија је умјетничка дјелатност дуга више од пола вијека. Драгутин Инкиостри Медењак (1866-1942) је био идејни покретач оснивања Музеја Врбаске бановине. Планирамо и изложбу преслица. Такође до краја године планирамо штампање нове монографије “Цркве брвнаре у Републици Српској, истине или легенде, књига 2.” музејског савјетника етнолога Владимира Ђукановића.
ГЛАС: Да ли планирате гостовања у другим државама?
СТРИКА: У јуну 2022. године по позиву Представништва Републике Српске у Грчкој у граду Солуну представићемо се изложбом Етнолошког одјељења “Колекција кошуља, колекција либада и змијањског веза из Збирке текстила Етнолошког одјељења”. Поред овога, у припреми је изложба традиционалних музичких инструмената, која ће бити приказана у склопу пројекта “Билатералне везе”, сарадња Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Факултета за хуманистичке науке Универзитета Приморска у Копру и Музеја РС. Поставка ће бити изложена на Факултету за хуманистичке науке Универзитета Приморска у Копру. Истовремено радимо на преснимавању аудио-трака Васе Поповића и на издавању и припреми ЦД-а дигиталних снимака Владе Милошевића.
Од 4. до 8. октобра наши представници ће учествовати у организацији кратког семинара и радионице “Историја соли” планираног у склопу пројекта “Салтгиант”, ради подстицања интердисциплинарне и међусекторске размјена знања између геолога, геофизичара, геохемичара, микробиолога, географа и археолога/историчара; те на реализацији пројекта “Школа археологије 2021. година - археолошка ископавања на локалитету Кастел Бањалука”. Имаћемо шта да понудимо грађанима у предстојећем периоду и ја их овим путем позивам да дођу у Музеј РС, да се занимају за наш рад и погледају изложбе које вриједно спремамо за њих.
Бањалука
ГЛАС: Најновије изложбе у Музеју су “Бања Лука у прошлости и данас” и “Бања Лука на старим разгледницама”. Шта можете да нам кажете о овој изложби и колико је значајна и занимљива за посјетиоце?
СТРИКА: Оне показују важне историјске периоде нашег града. Кроз овај својеврсни времеполов посјетиоци ће имати прилику да виде на који начин се Бањалука развијала у периоду од једног вијека. На фотографијама је приказан развојни пут у европски, модеран град, који испуњава улогу коју јој је предвидио Тиса Милосављевић, а то је да буде културни, институционални, привредни, универзитетски и политички центар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
