Давид Мастикоса, композитор, за “Глас Српске”: Традицију чувамо и док јој облачимо ново рухо

 Д. Вејновић

Оно што волим да нагласим када је ријеч о албуму је да, без обзира на то што га је издала америчка издавачка кућа, у процес његовог настанка био је укључен и читав тим људи из Бањалуке.

Овако је за “Глас Српске” разговор започео композитор и виши асистент на Академији умјетности УНИБЛ Давид Мастикоса говорећи о настанку албума “Escape”, који је објављен ове године, а чији настанак је још 2019. године иницирала америчка издавачка кућа “Parma Recordings".

- За продукцијски дио се побринула Соња Ђурић, за фотографије Јања Бијелић, приједлог дизајна омота дала је Нина Нинковић Гашић, док Зоран Николић потписује микс и мастеринг - објашњава Мастикоса.

ГЛАС: “Escape” је композиција која звучи модерно, а истовремено звучи скоро као филмска тема инспирисана традиционалним звуцима ових подручја. Шта бисте могли да нам кажете о инспирацији за поменуту композицију и како је њена прича увезана с остатком албума?

МАСТИКОСА: “Escape” сам написао 2017. године, током мог боравка у Литванији, гдје сам блиско сарађивао са летонским хармоникашем Марисом Розенфелдом, а инспирација за настанак композиције ми је била мисао да од себе заправо не можете побјећи. Поред елемената музичког театра, у овој композицији извођач има прилику и да импровизује по мотивима који имају призвук простора Балкана. Након извођења Марис и ја смо били пријатно изненађени сјајним пријемом који је ова композиција остварила код публике. Рекао бих да је идеја о бијегу негдје у непознато, далеко од свега онога што нас је снашло за вријеме пандемије свима нама позната, стога ми се учинило природно да за наслов овог албума одаберем баш “Escape”. Иако је наслов слојевит и има више значења, овај албум, прије свега, нуди бијег у трајању од један час, у другачији, необичан и разноврстан свијет. Сматрам да би свако од нас требало себи у дану да посвети такав један бијег, макар на сат времена, када ће побјећи од свакодневице, стреса, медија и брзог живота, те остати сам са собом, а у идеалним условима и са умјетношћу.

ГЛАС: Композицијом “Пословице” обухваћени су не само традиционални музички, већ и књижевни звуци, јер садржи ријечи Вука Стефановића Караџића. Колико су пословице и све што је било у домену Вукове сакупљачке активности данас актуелни и колико су стога погодни за оживљавање на неки другачији начин?

МАСТИКОСА: Иако је Вук Стефановић Караџић, према подацима које имам, још 1836. године објавио сакупљене “Српске народне пословице”, чини ми се да су многе од њих и данас актуелне. Често их чујемо, изговарамо, чак доносимо одлуке уз помоћ њих, а да тога нисмо ни свјесни. Осим тога што су пословице и народне умотворине интересантне и поучне, неке од њих су и духовите, а при томе су сјајан извор инспирације. За текстуални предложак ове композиције сам одабрао неколико различитих пословица које сам посложио у причу шаљивог карактера. У овој причи, пословице које сам одабрао понајвише описују однос између жене и мушкарца, али и то како их околина види и коментарише.

ГЛАС: Шта бисте рекли, колико данас као друштво уопште бринемо о традицији и дајемо свој допринос њеном очувању, али и прилагођавању духу овог времена?

МАСТИКОСА: Важно је и потребно да се пружи нови поглед на традицију, да се она обуче у неко ново рухо, јер то је један од начина да се одржи живом и увијек актуелном. Иако сматрам наше културно насљеђе инспиративним, њему је потребно приступати опрезно и са дозом одговорности и поштовања. У композицијама “Дрекавац”, “Пословице”, “Necropolis”, а донекле и “Мустра”, а које су настале у протеклих пар година, у фокусу је традиција нашег народа и мој допринос њеном очувању кроз умјетност.

ГЛАС: На албуму сте сарађивали са бројним умјетницима, како соло извођачима, тако и саставима. Шта је било посебно изазовно што се тога тиче и колико је та музичка разноврсност на албуму пожељна и позитивна, поготово за извођење дјела у различитим срединама?

МАСТИКОСА: Овај албум обухвата избор камерних, али и соло дјела која су настала од 2017. до 2021. године. Иако је у питању релативно кратак временски период, у те четири године настале су композиције које се разликују једна од друге, а које су свирали и снимили умјетници од Црне Горе и Србије, па све до Литваније и Летоније. Приликом избора композиција које ће се наћи на албуму водио сам рачуна о томе да желим да прикажем широку палету интересовања и приступа музици које један композитор може и треба да проживи у свега неколико година. Та музичка разноврсност албуму даје додатну вриједност, иако за мене свих девет композиција имају нит која их повезује на више нивоа, те сам их тако и поређао, стога препоручујем слушање албума “Escape” у цјелини.

ГЛАС: Када је ријеч о сарадњама, један од познатих свјетских састава је “Штокхолмски квартет саксофона” који је недавно у Бањалуци извео Вашу композицију “Мустра”. Колико једна таква сарадња доприноси повезивању са другим музичарима, народима и свијетом?

МАСТИКОСА: Моја сарадња са “Штокхолмским квартетом саксофона” траје још од 2018. године, а срећан сам и захвалан што нам је ове године “Swedish Art Council” значајном финансијском подршком омогућио да радимо на новој композицији, те да је представимо у Загребу и Бањалуци. Овај ансамбл је познат по његовању културне размјене и више пута су нагласили да ће композицију “Мустра” свирати на различитим фестивалима широм свијета, те на тај начин промовисати не само мој рад већ и нашу земљу и културу. Искуство које сам стекао припремајући с њима интерпретацију моје композиције је драгоцјено. Ова сарадња ће, надам се, отворити врата за нове прилике и сарадње са умјетницима из Шведске.

ГЛАС: Колико Бањалука има потенцијала што се тиче реализације наступа свјетских музичара и да ли је примјетно побољшање на том пољу? И уопштено, што се домаћих снага тиче, да ли бисте рекли да је дошло до помака?

МАСТИКОСА: Оно што је евидентно у посљедњих неколико година, а што ме изузетно радује и чини поносим, јесте то да је Бањалука, понајвише заједно са КЦ Бански двор, постала важна и незаобилазна културна станица у региону. Свједоци смо тога да изузетна имена и ансамбли долазе у Бањалуку, те да се сцена умјетничке музике полако, али сигурно издиже на један нови ниво. Посебно ми је драго што сам у неке од значајнијих културних дешавања у граду у протеклој години био директно укључен. Гостовања састава попут ансамбла “Метаморфозис”, “Загребачких солиста” или “Штокхолмског квартета саксофона” показатељ су да Бањалука има капацитете и за озбиљнији развој културне размјене и културне дипломатије, те се надам да ће и градови у окружењу пратити овај тренд. Култура, умјетност и образовање су важан покретач добрих и пожељних промјена, не само на градском већ и на глобалном нивоу.

Планови

ГЛАС: На чему тренутно радите и какви су планови за наредни период?

МАСТИКОСА: Тренутно радим на камерној опери “Вишња са златном коштицом”, по мотивима истоименог интерактивног текста Милорада Павића, која ће премијерно бити изведена у Бањалуци средином 2023. године. Поред овог, највећег и најзначајнијег пројекта до сада који је уједно и мој завршни рад на докторским студијама, пишем и двије нове композиције, које ће у јануару и априлу бити премијерно изведене у Загребу, а које су поручили “Загребачки солисти” и Музички бијенале Загреб. Такође, упоредо пишем и музику за нови документарни филм “Свједок” који је у продукцији РТРС-а, а за који режију потписује Денис Бојић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.