Дарко Стојић за “Глас”: Лицемјерство метастазирало као подмукла духовна болест

Рекао је то глумац Дарко Стојић говорећи о представи “Каубоји” која ће премијерно бити изведена у понедјељак од 20 часова у Позоришту Приједор. Комад је рађен према тексту Саше Анoчића, а у режији Давида Алића. Овом премијером биће отворен и 16. Међународни фестивал позоришта “Златна вила” који ће трајати од понедјељка до 29. октобра, али и позоришна сезона, 71. по реду.

- Ово је текст који од глумаца не захтијева само добру глумачку игру већ и физичку спремност те посједовање вјештина и знања из других умјетничких области. Посебно је интересантна та игра са жанровским стереотипима која дозвољава свакоме од глумаца да се врати у најранију младост и постане митски јахач прерије, што је, вјерујем, свако од нас у једном периоду дјетињства пожелио. На крају, сматрам да смо успјели и у сваком случају, мислим да ће Лас Дораски “Каубоји” имати дуг позоришни живот - додао је он.

ГЛАС: Будући да се ради о мјузиклу можемо ли рећи да ансамбл Позоришта Приједор овом представом прелази досадашње жанровске и извођачке границе?

СТОЈИЋ: Не бих ово назвао класичним мјузиклом, прије бих рекао да се ради о сценској форми која посједује одлике мјузикла, али без обзира како то називали у сваком случају су на нашим просторима ријетке представе у којима глумци уживо свирају, плешу и пјевају тако да мислим да је овај искорак значајан не само за Позориште Приједор, већ и за комплетну театарску сцену како у Републици Српској, тако и у читавој БиХ.

ГЛАС: Показују ли “Каубоји” да можемо побиједити живот и бити изнад пуког свакодневног преживљавања?

СТОЈИЋ: Дођите на представу па закључите сами.

ГЛАС: Можемо ли се издићи изнад лицемјерства које примјећујемо у друштвеном поретку?

СТОЈИЋ: То је индивидуална ствар и немам прави одговор на ово питање. Једино што могу да кажем јесте то да је лицемјерство као опасна и подмукла духовна болест метастазирала, а већи проблем јесте у томе што оно сваким даном све више дјелује као нормална појава и природан образац понашања. Ако ме питате да ли се са сцене може утицати на то искрено мислим да ту позориште и људи који су везани за њега не могу много учинити.

ГЛАС: С обзиром на то да се бавите музиком шта се тренутно дешава на том пољу, има ли неких планова?

СТОЈИЋ: Тешко питање. Нажалост, због професионалних обавеза тренутно је музика мало стављена са стране, али је свеприсутна у мом животу. Албум радног назива “Терминологија азијског хендикепа” написан је и гласно чека у ладици, а ако бог да, надам се да ће се у неком тренутку и реализовати. Овим темпом то би могло бити за неких 70 година. Шалим се, наравно, али у сваком случају бављење ауторским радом, када је у питању музика, у најмању руку је виши осјећај слободе па чак и да тај рад не угледа свјетлост дана, он је своју сврху испунио. Ниче је рекао да би живот без музике био грешка. Сагласан сам са господином.

“Свезналица”

ГЛАС: Водите емисију “Свезналица” на РТРС. Колико је важно у добу у којем живимо стварати садржаје који могу да утичу на свијест младих?

СТОЈИЋ: Иако је телевизија као медиј изгубила моћ коју је имала током свог златног доба, та моћ и даље није безначајна. Свакако да је важно, а поготово данас када су млади затрпани лавином различитих информација и негативних утицаја. “Свезналица” је афирмативан формат и у добу савремених средстава информисања дјелује да се такве емисије појављују на нивоу случајности, али мислим да то није сасвим тачно. Још постоје, и ако су можда маргинализоване, емисије које могу младима понудити нешто више од идеје пуког конзумеризма и помоћи им да на тај начин изграде себе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.