Дарко Стојић за “Глас”: Лицемјерство метастазирало као подмукла духовна болест

Илијана Божић
Дарко Стојић за “Глас”: Лицемјерство метастазирало као подмукла духовна болест

“Каубоји” су огроман глумачки изазов и задатак. Испред нас је стављен текст који има статус култа и то само по себи носи одређене одговорности. Такође, мислим да је ово први пут да се на просторима БиХ поставља овај комад, што је такође знак да је било потребно скупити довољно храбрости, читај “лудости”, и суочити се са тако комплексним драмским текстом.

Рекао је то глумац Дарко Стојић говорећи о представи “Каубоји” која ће премијерно бити изведена у понедјељак од 20 часова у Позоришту Приједор. Комад је рађен према тексту Саше Анoчића, а у режији Давида Алића. Овом премијером биће отворен и 16. Међународни фестивал позоришта “Златна вила” који ће трајати од понедјељка до 29. октобра, али и позоришна сезона, 71. по реду.

- Ово је текст који од глумаца не захтијева само добру глумачку игру већ и физичку спремност те посједовање вјештина и знања из других умјетничких области. Посебно је интересантна та игра са жанровским стереотипима која дозвољава свакоме од глумаца да се врати у најранију младост и постане митски јахач прерије, што је, вјерујем, свако од нас у једном периоду дјетињства пожелио. На крају, сматрам да смо успјели и у сваком случају, мислим да ће Лас Дораски “Каубоји” имати дуг позоришни живот - додао је он.

ГЛАС: Будући да се ради о мјузиклу можемо ли рећи да ансамбл Позоришта Приједор овом представом прелази досадашње жанровске и извођачке границе?

СТОЈИЋ: Не бих ово назвао класичним мјузиклом, прије бих рекао да се ради о сценској форми која посједује одлике мјузикла, али без обзира како то називали у сваком случају су на нашим просторима ријетке представе у којима глумци уживо свирају, плешу и пјевају тако да мислим да је овај искорак значајан не само за Позориште Приједор, већ и за комплетну театарску сцену како у Републици Српској, тако и у читавој БиХ.

ГЛАС: Показују ли “Каубоји” да можемо побиједити живот и бити изнад пуког свакодневног преживљавања?

СТОЈИЋ: Дођите на представу па закључите сами.

ГЛАС: Можемо ли се издићи изнад лицемјерства које примјећујемо у друштвеном поретку?

СТОЈИЋ: То је индивидуална ствар и немам прави одговор на ово питање. Једино што могу да кажем јесте то да је лицемјерство као опасна и подмукла духовна болест метастазирала, а већи проблем јесте у томе што оно сваким даном све више дјелује као нормална појава и природан образац понашања. Ако ме питате да ли се са сцене може утицати на то искрено мислим да ту позориште и људи који су везани за њега не могу много учинити.

ГЛАС: С обзиром на то да се бавите музиком шта се тренутно дешава на том пољу, има ли неких планова?

СТОЈИЋ: Тешко питање. Нажалост, због професионалних обавеза тренутно је музика мало стављена са стране, али је свеприсутна у мом животу. Албум радног назива “Терминологија азијског хендикепа” написан је и гласно чека у ладици, а ако бог да, надам се да ће се у неком тренутку и реализовати. Овим темпом то би могло бити за неких 70 година. Шалим се, наравно, али у сваком случају бављење ауторским радом, када је у питању музика, у најмању руку је виши осјећај слободе па чак и да тај рад не угледа свјетлост дана, он је своју сврху испунио. Ниче је рекао да би живот без музике био грешка. Сагласан сам са господином.

“Свезналица”

ГЛАС: Водите емисију “Свезналица” на РТРС. Колико је важно у добу у којем живимо стварати садржаје који могу да утичу на свијест младих?

СТОЈИЋ: Иако је телевизија као медиј изгубила моћ коју је имала током свог златног доба, та моћ и даље није безначајна. Свакако да је важно, а поготово данас када су млади затрпани лавином различитих информација и негативних утицаја. “Свезналица” је афирмативан формат и у добу савремених средстава информисања дјелује да се такве емисије појављују на нивоу случајности, али мислим да то није сасвим тачно. Још постоје, и ако су можда маргинализоване, емисије које могу младима понудити нешто више од идеје пуког конзумеризма и помоћи им да на тај начин изграде себе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана