Даринка Матић-Маровић, диригент: Енергија која зрачи
Требиње - Лијепа искуства са требињском публиком, успомене из дјетињства, симпатије према Дучићевом граду - све је то помало "компликовало" уобичајено уздржани однос између умјетника професионалца и његове публике, градећи везе које су данас посве личне и увијек емотивне.
Због тога се Даринка Матић-Маровић са својим хоровима Требињу радо и редовно враћа. Она више од 30 година руководи Академским хором "Обилић", а преко 40 година хором "Колегијум музикум", који чине дјевојке са Факултета музичке уметности у Београду.
- Више пута сам са оба хора гостовала на "Дучићевим вечерима поезије", што је за мене, упркос чињеници да сам обишла скоро цијели свијет, предиван доживљај. Требиње много волим, можда и због тога што смо брат и ја дио дјетињства провели овдје, јер ми је отац био војно лице, па смо живјели у Требињу. Једва чекам да поново станем на требињску позорницу и да отпочне концерт, а надам се и овацијама и бисевима, без којих, признајем, не могу да живим - прича Матић-Маровић.
А бисева и овација доживјела је много у протеклим деценијама дружења са диригентском палицом. Памти и концерте када се њен хор и по седам пута за једно вече морао враћати на сцену - да би удовољио жељама одушевљене публике. Музици је, каже, посветила цијели живот, али јој је ова умјетност за даровано увијек вишеструко узвраћала.
- Свуда сам наступала и са хоровима, али и са КУД-ом "Бранко Крсмановић". Једном приликом, на турнеји "Пут око свијета", обишли смо Јаву, Суматру, Целебес, Бали, Тајланд, Јапан и упознали тадашњег предсједника Индонезије Сукарна. Много је волио ону нашу пјесму "Кад ја пођох на Бембашу", па смо му је радо пјевали. Десило се и то да ме позвао на плес, а захваљујући тим "симпатијама" све нас је повео на Бали - прича ова свестрана умјетница.
Из албума са путовања, препуног и несвакидашњих догодовштина, открила нам је још једну.
- Приликом те турнеје стигли смо до Костарике, гдје смо жељели да видимо вулкан Ирасу, а онда је он прорадио. Трчали смо "к'о без душе" и онако сви поцрњели од дима, брже-боље на туширање, па на наступ. Вјеровали или не, сви су до посљедњег тренутка пратили наступ. Било је то незаборавно - присјећа се ова умјетница.
Турнеја са КУД-ом "Бранко Крсмановић" трајала је осам мјесеци и за то вријеме одиграли су 184 концерта, а Даринка Матић-Маровић, као солиста, толико их је одиграла и отпјевала. Бројне турнеје остварила је и са оба хора којима руководи.
- Били смо свуда, наступали по Америци, у "Карнеги холу" у Њујорку, у Канади, скоро цијелој Европи и гдје све не, и свугдје били запажени и освајали награде. Издвојила бих награду из Пољске, са Међународног фестивала православне духовне музике Хајновка 2010. године, на којем су "Колегијум музикуму" припале три прве награде. Мада, много је ту било награда и свака ми је драга - каже Матић-Маровић.
За свој успјех највише дугује мајци и вјери коју је имала у њу - професорки клавира из Боке Которске Види Матијан, те тетки и тетку који су је прихватили у Београду на студијама и били уз њу сваког тренутка. Данас је Даринка Матић-Маровић у много чему прва жена - диригент, декан Факултета музичке уметности и ректор Универзитета уметности.
Бракови
Ова жена пуна енергије каже да јој највише радости причињава то што се оба хора годинама друже.
- Оба ансамбла живе заједно и воле се, чак је до сада склопљено мислим скоро 300 бракова из мојих хорова и сви су се одржали. Па и мој брак је из "Крсманца", ту сам упознала мужа. Посебно ме радује што сада имамо брак склопљен између чланова Хора "Обилић" и Колегијума и чекамо бебу - додаје са осмијехом Даринка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
