Данило Марић, књижевник, о сабраним дјелима: Исписана бремена предака прострта кроз два вијека

Рекао је то књижевник Данило Марић говорећи за “Глас Српске” поводом “Књижевног поднева” на којем је представио своја сабрана дјела, а које је одржано јуче у сали “Јаблан” у Народној и универзитетској библиотеци РС. Марићева сабрана дјела чини 17 романа, 28 књига прича и четири збирке пјесама.

- У деветој сам деценији живота. Дјетињство сам провео у пољопривредној заједници, рану младост као фабрички радник, младост као инжењер и магистар техничких наука у фабрици авиона, средњовјековље као професор, старост као расељеник у Америци и завршио као академик књижевности. Био сам у 34 државе и видио бијели свијет. Био сам и прогнаник у два рата. Сусрео сам много различитих људи и доживио премного људских судбина. Ово огромно бреме носили су и трпјели моје тијело и дух, а рука успут биљежила у форме прича, романа, сценарија и пјесама - испричао је Марић.

Његови романи су “Али-паша - први и посљедњи херцеговачки везир”, “Сузопоље - роман о боју на Косову”, “Крик с јаме” те “Мајстор Ђуро” и други. Будући да је објавио сабрана дјела Марић нам је казао да сваки човјек има потребу да прича и препричава своје искуство и искуство других.

- Ту потребу схватам као жељу причаоца да саговорника обавијести о нечему њему значајном, с циљем и да га о томе и научи. Заједничко свим мојим дјелима је моја жеља да читалац из њих нешто научи. Ово моје хтијење је најбоље изрекла једна мостарска студенткиња овим ријечима: “У животу сам највише научила из Марићевог романа “Чемерика” - објаснио је он.

Марић планира да у наредном периоду поклони пакете књига у 20 библиотека у БиХ.

- Живимо у држави у којој смо спраћени у три торине. Неко их назива националне. Прије бих рекао у торине три владајуће групе. Те групе имају само један циљ, да остану на власти и држе под контролом све људе и сва материјална добра. Припадници тих група имају све привилегије у држави па и културу, па и умјетнике, и књижевнике. У њој пропадник напише књигу, штампа је без проблема, и оглашава се као ремек-дјело. А онај ко пише, а не припада тим групама и не може лако да одштампа књигу, а кад је и одштампа не објављује се озбиљно и, наравно, о њему се премало зна - казао је Марић.

Истакао је да он спада у ову задњу сферу књижевника, националну мањину у Мостару.

- Ту живи моје нације само 10 одсто од оних од прије рата и као књижевник сам недоступан. Да ово мало поправим одлучио сам да поклоним 20 комплета сабраних дјела, и још по 15 књига, у библиотеке Невесиња, Билеће, Гацка, Требиња, Љубиња, Берковића, Бањалуке, Бијељине, Сарајева, Источног Сарајева, Посушја, Широког Бријега и у шест библиотека Мостара - закључио је Марић.

Књижевна сцена

Марић је истакао да је, када је почео дотицати умјетничка дјела, у његовом окружењу било 90 одсто неписмених људи и 70 одсто раштрканих по осамљеним селима, којих умјетност није дотицала и до којих изван њихових махала нису дотицале информације.

- А данас све те људе информације прожимају и тешко се бране од њихових убода. Убода и лажи. На друштвеним мрежама се истичу страховите лажи, које збуњују и најученије. Читамо, лијек враћа слух за пет дана, излијечи шећераше за седмицу. Лаж на лаж и како у ово вријеме, информатичке револуције, да се снађе читалац и шта да чита. Па и коју књигу да чита, ово би морао знати и писац и да пише такву књигу - казао је он и додао да је и књижевна сцена у обланди времена у којем се живи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.