Данијела Михић, сликарка, о изложби “Живјела цуга”: Размишљање само о материјалном је опасна ствар

Ријечи су ово сликарке Данијеле Михић која је за “Глас Српске” говорила о изложби “Живјела цуга” која је до 20. јула отворена у галерији “Вагон” у Бањалуци. Испричала нам је да је указивање на проблем алкохолизма порука којом су прожете слике, те да су јој инспирација за настанак поставке биле старе фотографије које је годинама посуђивала од породице и пријатеља.

- Тражила сам да буду што старије, оне црно-бијеле. Прије ове серије “Живјела цуга” имала сам серију са Дједа Мразовима, када сам на фотографијама тражила бизарне фаце Дједа Мразова са дјецом која плачу. Од тада је кренуло прикупљање фотографија.           Онда сам примијетила да на старим фотографијама са прослава има доста алкохола и то сам повезала са нашим временом у којем је алкохол саставни дио живота - објаснила је она.

Како је казала, наше друштво има озбиљан проблем алкохолизма, који се узима здраво за готово, те да је постало нормално да се све фрустрације лијече алкохолом иако то није никакво рјешење.

Данијела Михић овом изложбом заправо трага за истином, а према њеним ријечима, занемаривање себе и размишљање искључиво о материјалним стварима је веома опасна ствар.

- У тим размишљањима особа из дана у дан почиње да се губи, да губи индивидуалност, што је потпуно погрешно. На тај начин се удаљава од истине и баш зато сам посуђивала те старе фотографије. Рецимо, на црно-бијелим фотографијама са свадбе видимо да се нико не смије и то је реално стање тих људи, ништа нису испозирали - објаснила је она.

С обзиром на то да је галерија “Вагон” недавно отворена, Михићева нам је казала да је постојање оваквог простора велика ствар за домаће умјетнике, те посебна подршка младим умјетницима, којима је послије завршетка Академије умјетности потребан простор за излагање.

- Драго ми је што у Бањалуци постоји простор који брине о умјетницима и ствара неки љепши умјетнички пут, као и бољу будућност данашње сцене. Унутар галерије “Вагон” влада искрени тимски рад и подршка. Срећна сам што сам добила прилику да будем дио свега тога, јер галерија “Вагон” његује потпуно другачији и савременији приступ према умјетности и умјетницима - додаје она.

Изложба носи назив “Живјела цуга”, јер Данијела Михић тренутно ради на тој серији, а она обухвата и серије “Зелена љубав”, “Данас сам...” и серију лутака и стоп-моушн анимација. У наставку текста разговарале смо детаљније о тим циклусима.

“Зелена љубав”

Данијела Михић је објаснила да је ову серију почела радити недавно, те да њу чине вјенчања која је посматрала на старим фотографијама. Рађена је у техници угљен на папиру.

- Било ми је интересантно зато што се на њима нико не смије. Изгледа мало бизарно, јер вјенчање је нама представљено као најсрећнији дан у животу, а на фотографијама видимо младу која и није баш срећна нити ико око ње - рекла је Михићева.

“Данас сам напокон срећна”

Међу сликама циклуса “Зелена љубав” је и сликаркин аутопортрет који је радила у оквиру серије “Данас сам” и он носи назив “Данас сам напокон срећна”. На њему је умјетница насмијана у вјенчаници.

- Ту сам заправо хтјела да представим ту погрешну визију вјенчања као нечег најбољег што може да нам се деси у животу, као догађаја послије којег ће све бити у реду, што заправо није тако - објаснила је она.

Како је казала, овим аутопортретом жељела је да се наруга свакодневици у којој нам људи постављају неумјесна питања као што су: “Кад ћеш се удати?” и “Кад ће свадба?”

“Данас сам кактус”  

Разговарајући о поставци Михићева нам је испричала да је настајање слика које чине серију “Данас сам” било читав процес, који је подразумијевао проналазак адекватних костима, фотографисања и на крају преношења на платно. Тумачећи симболику слике “Данас сам кактус” објаснила је да се у једном периоду живота бојала људи и тога како ће људи реаговати на њу.

- На овој слици су приказана промишљања о моменту одласка на разговор за посао и томе како ће ме та друга особа доживјети. А онда помислим да могу да се ­за ту прилику обучем у кактус и тада схватимо колико су та промишљања о реакцијама људи на нас апсурдна, али се морају превазићи - навела је Михићева.

“Данас сам дубоко увријеђена”

На овој слици видимо умјетницу са крзненом лисицом око врата и са изразом лица који открива да је увријеђена.

- Ова слика говори о тој свакодневној борби за материјално, о непрестаном размишљању о томе како доћи до новца. На жену са лисицом око врата срушила су се та промишљања и она је тако увријеђена, јер не види даље од себе - објаснила је Михићева.

Лутке и стоп-моушн анимације

У оквиру поставке “Живјела цуга” представљене су занимљиве, шаролике лутке и анимације, а како је казала Михићева, идеја за ове радове настала је током студија.

- На Академији умјетности имала сам предмет методика ликовног образовања. Моја тема је била Валдорфска школа, па сам пожељела да ту школу људима прикажем на занимљив начин. Направила сам ученике од пластелина, мале лутке, учитељицу и таблу. Тако је кренуло - казала је она.

Нагласила је да је касније почела да израђује фигурице и да их фотографише.

- Онда сам размишљала да се пребацим на стоп-моушн анимацију, јер је апликација једноставна и може се инсталирати на мобилни телефон. Тако сам радила анимације од 10 секунди па до минут и више. То ми је одличан начин да измислим неки нови свијет, сценографију и своју причу. Увијек гледам да то буде забавно - истакла је Михићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.