Даница Масниковић: Музика насликала све моје слике

Рекла је то у интервјуу за “Глас Српске” академски сликар са титулом витез српског сликарства Даница Масниковић, која иза себе има више од 200 самосталних и колективних изложби у Србији и иностранству.

*ГЛАС: Чести мотиви на Вашим сликама су животиње и природа. Имате ли у томе еколошких порука?       

МАСНИКОВИЋ: Сликам птице које су симбол слободе. На мојим платнима су папагаји који представљају радост, петлови као синоним за буђење и јутро. Сликала сам мраве и пчеле као представнике вредних бића. Увек бирам животиње са врлинама како бих скренула пажњу на лепшу страну животу. Сматрам да би људи требало да обрате више пажње на очување природе. 

*ГЛАС: У младости сте размишљали да ли ћете се бавити сликарством или музиком. Постоје ли скривене мелодије у Вашим сликама?  

МАСНИКОВИЋ: Музика је насликала све моје слике. У четрнаестој години живота у Чешкој десио се преломни тренутак када сам одлучила да ћу се посветити сликарству, а не музици. Иако сам свирала клавир, боје су ме одвеле на другу страну. Али увек са собом носим музику.

*ГЛАС: Добитник сте бројних значајних признања. Са каквим емоцијама носите титулу витеза српског сликарства?

МАСНИКОВИЋ: Нисам очекивала да ћу у позним годинама живота добити тако велико признање. Додатно ме обрадовала чињеница да сам прва жена која је понела ту титулу.

*ГЛАС: Колико награде дјелују као подстицаји?   

МАСНИКОВИЋ: У младости су награде изузетно значајне и тада заиста могу да отворе велика врата. Као постдипломац сам добила највећу награду за графику и тога се сећам са радошћу и поносом. Била сам на почетку сликарске каријере и то је за мене имало огроман значај. Али признања увек изнова радују јер схватите да неко вреднује то што радите.  

*ГЛАС: Имате статус слободног умјетника. Како успијевате да се изборите на тржишту?

МАСНИКОВИЋ: Уметност и спорт нас у најбољем светлу представљају у свету. Нажалост, ни уметници ни спортисти немају подршку какву заслужују. Већ дуго времена налазимо се у затвореном кругу. Живим од сликарства, али и за сликарство. Задовољна сам како сам успела да амбиције и љубав према уметности спојим са животним позивом који ми омогућава да зарађујем. Уметници су препуштени сами себи. Сликари сами себи плаћају штампање каталога за изложбе. Зато се ретки данас одлучују да праве самосталне изложбе. У неким бољим времена излагала сам и у Паризу. У Чешкој, где сам рођена, још нисам, али се надам да ћу једног дана излагати.

*ГЛАС: Шта радите ново у Вашем атељеу?

МАСНИКОВИЋ: Посвећена сам великим форматима од метала, а то су бродови и галије. Реч је о огромним објектима који још нису излагани. Желела сам да искусим и трећу димензију у ликовној уметности, али нисам радила скулптуре, него баш објекте.

*ГЛАС: Гдје ћете изложити та дјела?

МАСНИКОВИЋ: Када завршим цео циклус, одлучићу где ћу да их сместим. Веома су специфични објекти, то су зарђали метали.

Пошто сам заокупљена еколошким темама, желим да од одбаченог и зарђалог метала направим нешто ново. Хоћу да оживим тај метал у неком другом облику, а тако ће чинити радост и мени и посматрачу.

Плива

*ГЛАС: Шта ћете памтити са овогодишње колоније “Плива”? 

МАСНИКОВИЋ: Осим прелепе природе, памтићу и одличну организацију и сјајне сликаре са којима сам се дружила. Цело време владала је позитивна атмосфера, коју смо успели пренети и на сликарска платна. Драго ми је што сам имала прилику да упознам одличне младе уметнике из Српске и академика Миливоја Унковића који је велико име у српском, али и светском сликарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.