Дан “Горског вијенца” у Матици српској посвећен митрополиту Амфилохију

Срна
Дан “Горског вијенца” у Матици српској посвећен митрополиту Амфилохију

НОВИ САД - У Новом Саду данас је, у организацији Његошевог одбора Матице српске, одржана манифестација “Дан Горског вијенца” која је ове године била посвећена блаженопочившем митрополиту Амфилохију.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије истакао је у свом обраћању да је блаженопочивши митрополит Амфилохије обновио вјеру, обновио дух, вратио Црну Гору самој себи.

“Била се поприлично отуђила и кренула неизвјесним путем, нарочито од тренутка рушења Његошеве капеле на Ловћену. То је био апокалиптички знак за Црну Гору, а чини ми се и за цио српски народ, јер Ловћен је са Његошевим гробом и са Његошевом капелом био светионик не само Црној Гори него, како је Свети владика Николај говорио, и цијелом српству”, нагласио је владика Јоаникије.

Владика Јоаникије је рекао да је блаженопочивши митрополит Амфилохије био човјек великих, васељенских размјера духа, великих дарова, великог образовања, талента - и великог дјела.

Владика је истакао да је борба на духовном плану митрополита Амфилохија, уз огромну подршку вјерујућег народа, трајала до његовог посљедњег издисаја, објављено је на сајту Митрополије црногорско-приморске.

“Митрополит Амфилохије је будио народ”, нагласио је митрополит Јоаникије и додао да је тај народ, кад је дошло стани пани устао и одбранио своју Цркву, не само храмове, зграде, здања, имовину него памћење, част и образ, садашњост, прошлост и будућност Црне Горе.

Владика Јоаникије је посебно нагласио да се митрополит Амфилохије посљедњих година свога живота много бавио Његошем и открио у његовом дјелу теологију предањску, библијску, светоотачку саопштену пјесничким језиком.

“Открио је код Његоша поезију свјетлости, којом се он, митрополит Амфилохије бавио и раније, али тек је негдје крајем свога живота открио да све што је нашао код светих Отаца имамо и код Његоша саопштено не академским, него и пјесничким језиком. И није чудо што је Његошев жГорски вијенацж назван жНародном Библијомж из које се људи могу учити прије свега вјери, али и части и поштењу и изграђивању карактера и врлина”, рекао је митрополит Јоаникије.

Владика Јоаникије је додао да је у данашњем времену важно нагласити чињеницу да митрополит Амфилохије потиче из класичне српске патријархалне породице.

“Из великог породичног грумена израстао је такав лав као што је био митрополит Амфилохије”, нагласио је владика Јоаникије.

Академик Матија Бећковић подсјетио је на ријечи Фјодора Михајловича Достојевског да људи воле пад праведника и његову срамоту, али да Бог не воли.

“Тако је борба коју је водио митрополит Амфилохије завршена његовом славном победом. Највеће признање које је он добио десило се у часу његове смрти. Небо и Свети Лука одлучили су да га позову у лучинске дане кад и Светог Петра Цетињскога и Петра Другог ловћенског Тајновидца. Тако је саставио три монаха, три Христова војника у Три јерарха”, рекао је Бећковић.

Он је додао да су два Петра чекала онога трећега, ко ће бити тај кога ће им Свети Лука придружити.

“Јер то да се Његош упокоји на Светог Луку, да то буде исто и са Светим Петром и да Светога Петра ископају после године дана од његове смрти, на Светога Луку, и да се све то понови у наше дане на митрополиту Амфилохију, то је она незалазна, незаобилазна слава да ћемо ми увек, док је света и века, славити њега са овом двојицом као свету тројицу. Они се више не могу раздвојити”, рекао је Бећковић.

Академик и књижевник Миро Вуксановић истакао је да је блаженопочивши митрополит Амфилохије успио оно што нико није могао повјеровати - да на црногорској атеистичкој грађи обнови, подигне и освешта више од шест стотина светих мјеста, капела, цркава и манастира и изгради два храма - и то нису били једини подвизи.

Он је нагласио да је архиепископ цетињски Амфилохије отишао са великом раном на души јер један свети посао није довршио - није обновио Његошеву капелу на Ловћену - са самртничке постеље је поручио да маузолеј треба оставити као знак времена у којем је сазидан, али и да капелу што прије треба на Ловћен вратити.

“Када опоруку митрополита Амфилохија испунимо, сами ће се огласити стихови из жГорског вијенцаж: жДуша би му тада мирна била/Како мирно јутро у прољеће.ж Такав мир је заслужио човек који је Црној Гори вратио пролеће”, поручио је академик Вуксановић, преноси “Спутњик”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана