Чувена Предићева "Косовка девојка" изложена поводом Видовдана

"Слика Косовке девојке је приказ Косовског боја и приказује сав понос српског народа, љубав према отаџбини, али и сву бол српског народа, који смо доживели након Косовског боја", рекла је Гојковићева, која је обишла изложбу слике.

Она је напоменула да је Предићу узор за ову слику била једна Београђанка која се звала Лепосава Станковић, која је до 1995. године живјела у Београду, до своје смрти.

"То су те дивне ствари којима морамо да се бавимо. Наша мисија је да се бавимо културом сећања, да чувамо од заборава оваква дивна уметничка дела као што је Косовка девојка, да приказујемо нашим грађанима и да привучемо младе да дођу да виде", истакла је она.

Гојковићева је подсјетила за ТВ Пинк да је ова Предићева слика постала чак и поп-икона, с обзиром на то да је била на омоту једног од албума групе "Бијело дугме".

Директор Музеја града Београда Јелена Медаковић рекла је да ову слика, према свим истраживањима, цијели српски народ препознаје као симбол Видовдана, те да је Косовка девојка и много шири симбол женског стадања и женске пожртвованости, али и једна од најљепших слика чувеног Уроша Предића и периода у којем је настала.

Београђани и гости Београда слику "Косовка девојка" могу да погледају данас од 10.00 до 18.00 часова у Конаку кнегиње Љубице /Кнеза Симе Марковића 8/.

Једну од најпознатијих слика у историји српске умјетности и културе "Косовку девојку", која се чува у Музеју Града Београда, насликао је Урош Предић /1857–1953/, поријеком из Орловата код Зрењанина, а школовао се на Ликовној академији у Бечу.

Слику "Косовка девојка" поручило је Коло српских сестара, женско друштво основано 1903. године у Београду, које се бавило хуманитарним радом, за своје хуманитарне разгледнице.

Слика је настала на основу цртежа из 1914. године, а као инспирација за ову слику, Предићу је послужила народна пјесма "Косовка девојка", коју је сматрао једном од најљепших у историји српске књижевности.

Предић је насликао идеализовани приказ епске јунакиње, "Косовке дјевојке", која "вида ране смртно погођеном Орловићу Павлу".

Она је млада дјевојка која послије боја на Косову лута по бојном пољу, поји и вида ране рањеним ратницима, тражећи вјереника, кума и дјевера – Топлицу Милана, Милоша Обилића и Косанчић Ивана.

Косовка дјевојка је постала ожалошћена вјереница, која након битке, лута бојним пољем у потрази за вјереником, његује и окрепљује преживјеле.

Она наилази на тешко рањеног ратника, по народној пјесми витеза Павла Орловића, и док њему помаже, он јој открива да су сва тројица јунака које тражи, погинула у бици. Након исповијести, и Павле умире на њеним рукама.

Слика "Косовска девојка" може се тумачити као универзална сцена страдања у ратно вријеме, а Косовка девојка као прва болничарка, с обзиром да је настала у вријеме Првог свјетског рата.

Предић је насликао општељудску трагедију која прати све велике ратне сукобе, а у ликовима Косовке дјевојке и Орловића Павла приказао је српски народ и његове патње у рату.

Слика је убрзо након настанка стекла велику популарност и била штампана на разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе.

Откупљена је од књижарског предузећа "Полет" 1940. године и од тада се чува у Музеју Града Београда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.