Чување успомена на великог Бранка Миљуша

Посјетиоци су у уторак увече имали прилику да погледају деветнаест радова, а кустос поставке објаснио је да изложба и едукативног карактера јер приказује све оно што је везано за медиј графике као један од ликовних израза.

- Жељели смо  да представимо графику не као умјетност умножавања већ као један самостални медиј, кроз чињеницу да се  у кореспонденцији умјетника са материјалном и графичком плочом дешава живот -  рекао је Милић.

Он је истакао да је изложба посвећена професору Бранку Миљушу будући да највећи број графика које посједује Музеј Козаре потиче из његовог легата.

Бранко Миљуш је своје садржаје градио на темељно изученим искуствима модерне умјетности. Сва та искуства пропуштао је кроз филтер своје субјективности, не марећи за досљедно спровођење комплетне програмске шеме неког ликовног покрета ако то, на одређен начин, спутава његову личну имагинацију. На примјер, он је свједок наше техницистичке цивилизације, њене колективне баштине и масовне културе - реклама, неона, синемаскопа - од којих се прави фетиш и сигнал, али у његовим дјелима неће се наћи поп-сигн, већ сигнал једне комплексније традиционалистичке психологије.

- Изложени радови обухватају све графичке изражаје, попут линореза, дрвореза, бакрописа -  додао је Милић.

Да је аутор поставке, прије свега водио рачуна о квалитету радова, потврдио је директор Музеја Козаре Зоран Радоњић.

- На изложби су генерацијски  заступљени аутори  од  Радована Крагуља, Бранка Миљуша и Владимира Величковића па до млађих попут Ненада Зељића и Оливере Шипке - навео је Радоњић.

Умјетничка збирка, како каже, која  је имала  око 800 радова

захваљујући првом међународном бијеналу радова на папиру, увећана за 108 нових, изузетно квалитетних радова, као и да је међу њима највише графика.Изложба графика у Музеју Козаре у Приједору биће отворена до 30. јула.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.