Црњански - 120 година

Бројни тумачи његовог дјела наглашавали су да је Црњањански (1893-1977) на јединствен начин представио изузетно тешко историјско искуство његовог српског народа, развијаног стицајем трагичних оклоности већ вијековима на широким пространствима средње и источне Европе, што је централна тема његовог капиталног дјела "Сеобе".

Био је сјајан стилиста, једна је од кључних појава српске књижевности уопште.

У Београду од 1980. године дјелује његова задужбина, која сваке друге године додјељује награду за најбољу прву књигу писцу из свих области у којима се огледао Црњански (поезија, роман, приповетка, есеј, драма) а додјљује и награду "Стражилово" за најбоље студентске радове о дијелу Црњанског.

Име добитника награде "Црњански" за претходне двије године саопштиће жири ових дана. Овогодишњи, Београдски сајам књига, започео је "Фугом за Црњанског".

Поводом обиљежавања 120 година од рођења, Народна библиотека Србије реализује репрезентативну изложбу "Лутам, још витак, са сребрним луком…". Изложбу ће 28. октобра, у Централном холу националне библиотеке, отворити државни секретар у Министарству културе и информисања Србије Дејан Ристић, најавила је библиотека.

Изложени предмети су дио легата Милоша Црњанског и чувају се у фонду националне библиотеке.

Награду Црњански добили су до сада: Борислав Пекић, Борислав Михајловић Михиз, Радослав Петковић, Милосав Тешић, Душан Ковачевић, Дејан Медаковић, Александар Гаталица и други, а "Стражилово" Мило Ломпар, Гордана Јањушевић.

Црњански је рођен у Чонграду, данас Мађарска, тада Аустро-Угарска, гдје се његов отац, нижи чиновник, нашао по казни. Због необузданог понашања уклоњен је из Баната, у средину која је била готово потпуно несрпска. И по оцу (Иланџа) и по мајци (Панчево) Црњански је био Банаћанин.

Дјетињство и рану младост провео је у Темишвару, који је с пуно топлине описивао у сјећањима, као и малену српску заједницу, остатак остатака некада угледне и богате српске општине.

У тој средини занавијек је упио страсну љубав према традицијама његовог народа и сва његова дијела, чак и она с лирском тематиком или антиратна каква је писао у раних двадесетих прожета су посебном врстом мистичног патриотизма.

Припадао је генерацији коју је ужасна кланица Првог свјетског рата потпуно одредила, у аустријској униформи прошао је Галицију и италијански фронт, и рана његова дијела одраз су тог духа.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Школовао се претходно у Бечу и Ријеци, а касније и у Паризу. Био је професор, новинар, публициста, а од 1928. запослен је у Централном прес бироу владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (доцније Југославије) при дипломатским представништвима на страни.

Окупција Југославије 1941. затекла га је у Риму, одакле се преко Лисабона запутио у Лондон. Из емиграције, коју је тешко доживио, вратио се у отаџбину 1965.

У роману "Сеобе", чији је први дио написао 1929. а други 1962. описивао је трагицно расијање Срба на широким просторима Средње Европе и Јужне Русије. Дјело је настало на реалним историјским основама.

Остала дјела: романи "Дневник о Чарнојевићу", "Кап шпанске крви", "Код Хиперборејца", "Роман о Лондону", песме "Лирика Итаке", "Ламент над Београдом", новела "Прича о мушком", драме "Маска", "Конак", "Никола Тесла", путописи "Љубав у Тоскани", "Књига о Немацкој", "Наша небеса", "Наше плаже на Јадрану", "Бока Которска", "Књига о Микеланђелу", "Ембахаде".

За роман "Сеобе" је 1930. добио награду Српске академије наука. Када је 1973. године свечано отворена нова зграда Народне библиотеке Србије на Врачарском платоу, а библиотека почела да додјељује награда за најчитанију књигу године у библиотекама Србије, први добитник био је Црњански за "Роман о Лондону", који је претходно добио НИН-ову награду за роман године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.