Ћопић, без обзира на вриједност, запостављен

Срна
Ћопић, без обзира на вриједност, запостављен

Бањалука - Бранко Ћопић био је, без обзира на своју вриједност, запостављен и потребно га је довести на ниво великана као што су Петар Кочић, Иво Андрић и Јован Дучић јер то сигурно заслужује, речено је на свечаној академији у Бањалуци поводом обиљежавања 100 година од Ћопићевог рођења.

Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Рајко Кузмановић поручио је да је Ћопић узвисио родни Грмеч до неслућених висина и оставио трајан документ о свом завичају боље него било који уџбеник историје.

Према његовим ријечима, Ћопић у скоро свим дјелима афирмише хумор који постаје филозофија живота.

"Он није човјек који пише о далеким свјетовима, већ о својој Крајини и Крајишницима и свом народу, и то на изузетан начин", рекао је Кузмановић.

Он је навео да АНУРС као своју обавезу осјећа организовање овакве свечаности и истакао да је Ћопић велики писац и патриота, али је прије 30 и више година био запостављен јер га је тадашња идеологија, због његових критичких есеја, ставила по страни.

"Међутим, криви смо и ми, јер се нисмо сјетили да Бранко припада савременом свијету и свима нама. Зато смо у Академији на широка врата вратили Ћопића у школе, културне институције, што ће бити један нови почетак односа према њему и његовом дјелу", рекао је Кузмановић.

Он каже да је Академија покренула иницијативу да се Ћопићеви родни Хашани претворе у мјесто окупљања ученика, студената и умјетника како би осјетили мјесто у којем је писац живио и о којем је стварао дјела.

"Овим желимо исправити нечију грешку, а, можда, и нашу што је Ћопић био занемарен", поручио је Кузмановић.

Академик Рајко Петров Ного указао је на потребу озбиљног враћања Ћопића у школске читанке и лектиру, позориште и критику.

"Што се тиче Србије и Црне Горе, Ћопића су као најтиражнијег и најбољег писца избацили из лектире и не могу да мислим ништа друго него да су то савршено свјесно урадили у овом систему у којем се све чешће чује да се мора промијенити свијест и идентитет", рекао је Петров Ного.

Он је изразио задовољство чињеницом да ће Завод за уџбенике из Београда објавити пет томова Ћопићевих дјела и да је предговор за њих написао Ранко Поповић из Бањалуке.

"Било би добро да је та ствар мало заразнија и када би то почело да постиђује и друге издаваче, па да најтиражнијег писца врате и на његово дјело усмјере читалачку пажњу, а не да заборављају најбоље и гурају трећеразредне писце", рекао је Петров Ного.

Он је додао да је Бранко Ћопић имао неколицину достојних насљедника, од којих је један и Ђуро Дамјановић, али да ако нема дозивања међу најбољима, нема ни књижевности.

Свечана академија поводом 100 година рођења Бранка Ћопића одржана је у Народном позоришту Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана