Чешки сликар и дизајнер Алфонс Муха рођен прије 160 година: Трагао за духовношћу и узвишеним идејама

Илијана Божић
Чешки сликар и дизајнер Алфонс Муха рођен прије 160 година: Трагао за духовношћу и узвишеним идејама

БАЊАЛУКА - Најзначајнији умјетник покрета Арт нуово који је трагајући за духовношћу и узвишеношћу инспирацију пронашао у словенској историји, чешки сликар и дизајнер Алфонс Муха рођен је на данашњи дан прије 160 година.

Покрет Арт нуово настојао је да умјетност приближи свакодневном животу и да на тај начин негира њену елитистичку природу. Муха је прихватио такве ставове док је студирао на умјетничкој академији Жулијан у Паризу. Град свјетлости инспирисао је младог умјетника да створи дјело по којем је постао препознатљив у свијету. Његов живот се преокренуо у тренутку када је чувена Сара Бернар пожељела да постер за представу "Жизмонд" уради неко веома добар. Штампарија којој је њена молба била упућена изабрала је Муху јер те, 1896. године на Божић нико од цртача постера није био слободан. Муха је већ тада важио за одличног цртача, али до тада никада није израђивао постере. Страховао је да се његов рад неће допасти чувеној Сари Бернар. Међутим, ово је била његова животна шанса да покаже свој таленат, који је Бернарова препознала и када је видјела скицу, била је толико одушевљена да је пољубила Муху. Тиме су младом аутору отворена врата у свијет умјетности којом је славио љепоту и настојао да прикаже љепшу страну живота.

Тако је почео да израђује постере, у међувремену је сликао, а све чешће је добијао понуде за рекламе, илустрације, те да ради дизајн накита и позоришних сценографија. Очаравајући призори младих дјевојака раскошне косе у лепршавим, неокласичним хаљинама окружених цвијећем красили су његова дјела која су публику остављала без ријечи. Заљубљеници у умјетност по париским бистроима почели су да хвале Мухине радове. Критичари истичу да је у његовом раду присутан утицај симболизма и спиритуализма.

Пошто је по поријеклу био Чех, Мухи је словенска култура била блиска и инспирисала га је на стварање. Посветио је осамнаест година дјелу "Словенска епопеја" које се састоји од 20 слика. Једна од њих приказује призор из српске историје, а зове се "Крунисање српског цара Душана". Кажу да је о изради оваквог дјела маштао цијелог живота. На Свјетској изложби у Паризу 1900. године дизајнирао је павиљон БиХ. Био је изванредан фотограф, а за своје слике је користио и фотографије па стога композиције његових фотографија личе на славне слике које је стварао.

Чезнуо је да његова умјетност буде изнад обичног постера или илустрације, сматрајући да је она начин за изражавање узвишених идеја и духовности, те му стога комерцијални успјех није био важан.

Почетак Другог свјетског рата потресао је цијели свијет, а означио је и тежак период у животу славног умјетника. Њемачки окупатори су га 1939. ухапсили и одвели на испитивање. Неколико дана након тог немилог догађаја преминуо је у свом дому. Веома брзо је заборављен и скрајнут, јер чехословачке власти нису жељеле да дају простора његовим дјелима.

Након раздвајања Чешке и Словачке постепено је оживљено сјећање на Алфонса Муху, а његова дјела су се касније могла препознати на разгледницама.

Биографија

Муха је рођен у мјесту Иванчице, у Моравској, близу Брна. Одлучио је да постане сликар иако је отац намјеравао да му син буде чиновник. Студирао је сликарство у Минхену, а онда се преселио у Париз и наставио студије на Академији Жулијан. Од 1906. до 1910. боравио је у Америци, одакле се вратио да живи у Прагу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана