Центар за српске студије: Писани траг бременитог времена

Основна замисао била је да се покрене једно гласило у коме би се на компетентан начин расправљало о важним питањима српске духовне традиције, српског језика и књижевности, те уопште националног идентитета, из перспективе савременог тренутка. Укратко, да се остави траг о нашем, по многим особеностима занимљивом и бременитом времену.

Почеци

Средином 2017. године објављен је први број часописа за филологију, филозофију, умјетност и науку “Српски преглед”. Једно кратко вријеме, 1895. године, већ је излазило гласило под овим именом. Покретач и уредник “Српског прегледа”, с краја деветнаестог вијека, био је знаменити српски књижевни критичар Љубомир Недић, а часопис је, иако кратковјек, оставио запажен траг у српској књижевној периодици и најавио модерна и утицајна гласила, мостарску “Зору” и београдски “Српски књижевни гласник”. Часопису смо одредили наслов из поштовања према утемељивачу српске књижевнокритичке мисли, као и из још два, како се нама чини, важна разлога: да нагласимо национални карактер наше публикације и да ријечју преглед истакнемо садржајну и тематску разноврсност. До сада је објављено осам бројева “Српског прегледа”, јединог часописа који редовно излази у Републици Српској. Према оцјенама наших сарадника и читалаца, “Српски преглед” је наишао на лијеп одјек и изузетан пријем. Убрзо се испоставило да је једно гласило постало претијесно за оживотворење програмских циљева Центра за српске студије. До сада су се, изузимајући часопис, у издавачкој дјелатности нашег удружења профилисале четири библиотеке: ФИЛОЛОГИЈА, ФИЛОЗОФИЈА, ПОСЕБНА ИЗДАЊА И ЛИК ПРОШЛОСТИ.

Ствараоци

Обликујући издавачки концепт и припремајући досадашња издања, трудили смо се да обратимо пажњу на неоправдано скрајнуте и заборављене ствараоце из наше традиције, да обиљежимо велике годишњице значајних стваралаца, те да презентујемо и савремено стваралаштво (књижевно и филозофско првенствено).

Посебне тематске зборнике посветили смо Љубомиру Недићу, Сави Мркаљу, Светозару Ћоровићу (то су први зборници који су до сада њима посвећени) и Гојку Ђогу. У посебним књигама смо представили дијелове опуса Гаврила Стефановића Венцловића, Никанора Грујића, Васе Живковића, Исаије Митровића и Слободана Јовановића. Као нарочиту драгоцјеност издвајамо објављивање, први пут на савременом српском језику, “Славено-српског магазина”, првог српског књижевног часописа који је прије 250 година штампан у Венецији. Приредили смо и Српску књигу Стојана Новаковића и њоме актуелизовали један од горућих проблема српске културе, како у претходним деценијама њене егзистенције, тако и данас: злоћудну фрагментираност и неувезаност, највидљивију кроз непостојање књижевног саобраћаја међу нашим народом и његовим институцијама. Објавили смо збирку винске поезије Здравка Миовчића, вриједносно репрезентативну у овом жанру наше лирике, затим обновили издање прве пјесничке збирке Ђорђа Сладоја, која је пропраћена занимљивим ауторовим поговором. Из области филозофије штампали смо занимљиве књиге: руског филозофа Сергеја Хоружија, те српских аутора Данила Басте и Зорана Арсовића.

У пет одвојених издавачких путања заокружена је јединствена издавачка платформа Центра за српске студије, а тиме и видови његовог доминантног дјеловања. “Српским прегледом” и другим издањима стриктно слиједимо србистичку платформу и темељне поставке српског филолошког програма. Његујући и афирмишући српски језик, књижевност и културу окупљамо ауторе и сараднике са читавог српског језичког подручја (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска). Више од педесет угледних проучавалаца српске књижевности, филозофа и књижевних стваралаца налази се на списку сарадника Центра за српске студије. За нешто више од три године рада објавили смо тридесет и пет издања, те организовали двадесетак промоција, предавања и трибина. Радили смо и радићемо национално важне послове који спадају у дјелокруг задужења националних културних и научних институција. Оне, нажалост, у Републици Српској, у њеној тридесетогодишњој историји, или само формално постоје или још увијек није схваћена нужност њиховог заснивања.

Зрно на гувно

Дјелатност Центра за српске студије утемељена је на саборности, том најдревнијем облику српске демократске свијести, као и на добровољности и личном ентузијазму, спремности да се сопственим знањем и искуством ради на ползу властитог народа. Успјели смо у нашим настојањима захваљујући финансијској помоћи надлежних министарстава Републике Србије, те разумијевању наших пријатеља добротвора. На тај начин смо, на једном микро примјеру, вратили принцип меценатства, који је одиграо крупну улогу у развоју српске књижевности од друге половине осамнаестог до краја деветнаестог вијека, с тим да ова племенита пракса никад до краја није ишчезла из наше колективне свијести.

Блаженопочивши патријарх српски Павле подсјећао је своје сународнике да Храм Светог Саве треба градити без хитње, тако што ће вјерници, за ту намјену, приносити онолико колико им у личном животу претекне. Мудри пастир ненаметљиво је поручивао да се и најкрупнији подухвати опошљавају стрпљиво, на дуге стазе, али са јасном свијешћу и тихом трудољубивошћу.

Тврдо смо увјерени да ће рад Центра за српске студије у наредним годинама бити још запаженији, да ће се плодоносно укрстити наше знање, искуство и хтијење са добром вољом оних који ће бити вољни да нас помогну, а да не нашкоде себи и своме послу. Да ћемо сви ми, окупљени око Центра за српске студије, прислужити своје зрно на опште гувно.

Душко Певуља, професор на Филолошком факултету у Бањалуци

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.