Бранко отишао у потрагу за сретном земљом

СРНА
Бранко отишао у потрагу за сретном земљом

Крупа на Уни - У Хашанима је обиљежена 30. годишњица смрти српског писца и пјесника Бранка Ћопића.


Вијенци су положени код бисте писца испред спомен школе, а предсједник Фондације "Бранко Ћопић" Светозар Личина каже да је и након толиких година година уз Бранково име тешко везивати смрт.

"Он се и данас дружи са нама кроз своју поезију, романе, приче, приповјетке, новеле, анегдоте, цртице и легенде" - наводи Личина.

Он је рекао да 26. март 1984. године "није био Ћопићев посљедњи дан, јер је Бранко само отишао у своју бајку да заједно са својим добродушним старцима, причалицама, галамџијама и бунџијама тражи срећну земљу".

"Остало нам је да вјерујемо у добри и племенити Ћопићев свијет, заклете праведнике који као да нам поручују да се једино исплати опредијелити за живот и људску срећу" - поручио је Личина.

Књижевник Ранко Павловић оцијенио је да је Ћопић по много чему био јединствен, па и по рођендану.

"Једини је писац којем се стотину година рођења може обиљежавати двије године, јер је Бранко рођен 1914. а у матичне књиге уписан 1915. године " - појаснио је Павловић.

Начелник општине Крупа на Уни Гојко Кличковић сматра да је Бранко Ћопић прије 30 година "закорачио у празно и отишао у легенду".

"Иза њега су остала његова дјела и његови Хашани и сви они који се боре да Ћопић не буде заборављен" - изјавио је Кличковић.

Крупа на Уни је још прошле године почела са припремом документације за спомен подручје "Башта сљезове боје " које ће се , како је планирано, простирати на 30 хектара.

"Ове године почећемо од језгра спомен подручја, тачније од обнове родне куће Бранка Ћопића. Уз то је око Ћопићеве куће планирана изградња брвнаре, која ће бити посвећена његовим књижевним ликовима а то језгро ће се, највјероватније, звати жЋопићев сокакж - навео је Кличковић.

Биће завршена и спомен соба и дворана за састанке и друге манифестације у школи "Бранко Ћопић " у Хашанима, како би у будућности све што је везано за лик и дјело Бранка Ћопића било одржавано управо у пишчевом родном мјесту.

За цијели пројекат, како је рекао Кличковић, биће потребно десет година, као и помоћ институција и донатора.

Традиционална маниФестација "Ћопићевим стазама дјетињства" ове године биће одржана последњег викенда у мају.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а на данашњи дан 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо". Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности.

Написао је многе познате романе: "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осму оФанзиву", затим приповијетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа...

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана