Бранислав Лечић за Глас Српске: Не очекујем од других,очекујем само од себе
Бањалука - Човјек не може да се не нада и да не очекује. Давно сам одустао да нешто специјално ново желим и да мислим да ће се битне ствари променити тек тако.
Да постоји труд и воља да се ствари доведу у ред, како у друштву, тако и појединачно, то је увијек моја жеља која ме гони да радим и да имам неки адреналин, који је користан и који ме мотивише и покреће.
Рекао је ово за наш лист велики српски глумац Бранислав Лечић, који је допутовао у Бањалуку у служби хуманости и умјетности. Лечић је у уторак увече на сцени Народног позоришта Републике Српске играо у комаду који је и режирао "Индиго". Представа је привукла многобројне Бањалучане који су уживали у невјероватној игри овог глумца који је сцену дијелио са Даницом Максимовић и Маријом Вицковић. Креативни тим националног театара позвао је ове глумце у госте пред новогодишње празнике како би публика у нову годину ушла са много смијеха и мало суза. Лечић ће такође бити и дио хумане приче "С љубављу храбрим срцима". Послије два извођена овог комада по тексту Душка Премовића, фотографисања са поштоваоцима његовог лика и дјела, цијењени глумац је говорио о својим очекивањима у наредној години, умјетности и личним позоришним изазовима.
- Одустао сам да очекујем од других нешто, очекујем од себе. Најважније од свега што очекујем је да моја породица буде здрава. Све што желим је да они буду добро и то су моје константне жеље - истакао је Лечић.
Када је ријеч о умјетности сматра да она има своју озбиљну функцију да човјека оплемењује, трезни, подсјећа да отвори очи, спозна ствари и да не напусти неке људске принципе који су устоличени много прије.
- Кроз класичну литературу, страну и домаћу, али и модерну може се суочити са многим стварима које нас се и те како тичу. То се и види када уђете у позориште и погледате комад који је заокружио начин комуникације са овим временом. Театар је, пре свега, лековит, а да може да мења свет, сумњам. Свет мењају неке акције које су често инспирисане театром или су у театру добиле свој волумен и спознају неких људи који имају потребу да артикулишу сопствену судбину и да на неки начин утичу да она не буде лоша - надахнуто говори Лечић.
Све је то, како каже, питање духа, стање нације и друштва у којем живимо и у том смислу, сматра Лечић, театар има озбиљну функцију да на то подсјећа.
За ријалити емисије било ког типа каже да су то простота и простаклук.
- Морам то назвати тим именом, јер не можете од таквих садржаја очекивати да васпита било кога. То је унижење људског духа и уопште културе и без обзира на то што сматрам да можда неко ту себе пронађе као гледалац и као учесник, не могу, а да то не кажем - наглашава Лечић.
У недостатку озбиљне културне понуде у медијима, он објашњава да је култура она врста злата која тржи да се много блата склони да би се до њега дошло, а то је питање индивидуалног опредјељења.
- На сваком од нас је да одлучи да ли ће трагати за индивидуалним вредностима које покрећу и које устоличују дух или ћете се посветити путу где је простота и просташтво улазница за бити жив и имати снове - закључује Лечић.
Глумачки изазови
Послије толико улога и искуства на сцени каже да га је глумачки тешко изазвати.
- Али, ипак, остављам простор за неке текстове и неке редитеље који знају шта хоће са тим текстом и тим материјалом. Увек гледам комад и шта се са њим жели постићи па тек онда своју улогу. Можда још постоји неко ко може да ме изненади - каже Бранислав Лечић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
