Боже Блајић Зврк, гитариста бенда "М.О.Р.Т.", за "Глас Српске": Човјек сам ствара и разара границе

Рекао је ово за "Глас Српске", гитариста бенда "М.О.Р.Т" Боже Блајић Зврк, објашњавајући зашто њихов нови, пети по реду албум, нови назив "Само храбро и безвезе".

- Конструкција у називу настала је спонтано. Један наш пријатељ из Купреса знао је рећи: "Само храбро и безвезе", као поклик бодрења да истакне ту, додатно, побједу над страхом, када треба учинити нешто неочекивано у властитом животу, тај "чин вјере", када направиш корак у празно, не знајући шта те чека након њега - рекао је Блајић.

ГЛАС: Пандемија иза нас ограничила је кретање и функционисање људи, али судећи по новом албуму за бенд је била инспиративна?

БЛАЈИЋ: Колико нас је пандемија ограничила, заробила у кућама и удаљила од публике, довела нас је у позитивну ситуацију као бенд. Вратили смо се коријенима наше музике и имали довољно времена да свирамо заједно као некад на почетку каријере. Стварање музике током пандемије била је једна врста терапије. И то позитивна, која даје шансу да избаците све негативно из себе, кроз музику и позитивну енергију, коју смо пробудили у себи и каналисали у нове пјесме.

ГЛАС: Одбили сте током пандемије да свирате концерте за подијељену публику, иако су концерти погонски мотор ваше групе. Не волите наметнута правила или се негдје морала повући црта?

БЛАЈИЋ: Нисмо били склони свирању под наметнутим условима. Стојимо иза тога да свако има право на свој избор у животу. За нас су концерти ствар без диктираних услова, мјесто добре забаве и отворености према музици, без насиља и подјела. Музика је ту да људе спаја, а не да их дијели.

ГЛАС: Како се десило уз сва чуда модерне комуникације и технологије "да се свијет сузио и да више не знамо ко живи иза брда"?

БЛАЈИЋ: Тај текст сам написао 2012. године из личне тјескобе, а не као опис осјећаја изазваног оним што се дешава данас у свијету. Извукао сам га из нафталина током снимања албума и лијепо се прелио у ширу перспективу. Сви гајимо осјећај страха од непознатог. И онда нам се чини да се свијет сузио и да немамо избора, али је то илузија коју себи постављамо, манифестујући је као спољно ограничење. Ми стварамо или разарамо границе, било физичке или политичке.

ГЛАС: Били сте прилично пророчки настројени?

БЛАЈИЋ: Изгледа да сам ја нешто раније схватио шта се дешава иза брда. Иако нисам срећан због тога (смијех).

ГЛАС: У првом синглу албума "Имам све" постављате фуриозну фаустовску дилему пред слушаоца "Све се може добити, али шта је цијена погодбе"?

БЛАЈИЋ: То је Џонов текст, али моја интерпретација стихова јесте да он говори о људима који живе у илузији да имају све. Ти људи живот проводе у илузији и размишљању да кад имају све и контролишу све, што је испоставља се, често потпуно различита ствар.

ГЛАС: Судећи по звуку и компактности албума дјелује да Вам је сарадња са продуцентом Марком Мраковчићем пријала и да је у студију из вас извукао и оно што ви нисте знали да посједујете.

БЛАЈИЋ: Албум смо снимили у студију "Павароти" у Мостару, гдје смо снимали "Тужну коцку", "Одјел за жешће" и "Стандинг Руннингман". Марко није био са нама у студију, али је одрадио фантастичан посао као продуцент. Ми смо послали снимке, а он нам је у миксу дао модернији звук, неочекивану палету у звуку, помогао око аранжмана и направио чудо од албума.

ГЛАС: Скоро 20 година рада, пет албума, стотине концерата и проба, хиљаде пређених километара. Колико је један рок бенд тешко одржати на окупу и то у мање или више истом саставу?

БЛАЈИЋ: То је као брак, потребно је много љубави и компромиса. Много је то заједничког времена. Понекад нагазимо један другог по прстима, али музика је тај елемент који чини кохезивну силу између нас. Прилично смо различитог карактера, не може се рећи да смо баш нека војска једноумља, али у музици смо једно и музика нас држи скупа све ове године.

"Демофест"

ГЛАС: Враћате се након 10 година и пет албума поново на бањалучки "Демофест" гдје наступате као један од хедлајнера фестивала. То је једна баш специфична веза на релацији фестивал-бенд-публика.

БЛАЈИЋ: То је нама мјесто благослова, мјесто гдје смо почели и гдје смо препознати као бенд. Свирали смо тамо више пута и препознали међусобну вибру с тим људима, једну искрену намјеру која стоји иза тог фестивала који није бендовима дао само декларативну, већ стварну подршку. Сигурно бенд не би био на овом нивоу да није било "Демофеста". Има много фестивала код нас, али нигдје није као у Бањалуци, ту смо као код куће и ми и публика, а таква се мјеста у каријери неког бенда броје прстима једне руке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.