Божана Грубор, за “Глас” о изложби “Соба хиперсензибилности и снова”: Умјетност непотпуна без психологије

Казала је ово за “Глас Српске” сликарка Божана Грубор о изложби “Соба хиперсензибилности и снова”, која ће вечерас бити отворена у малом изложбеном салону Банског двора у 19 часова.

- Окретањем према себи неминовно намеће истраживање подсвијести, а истраживање подсвијести није могуће без буђења хиперсензибилности у сваком од нас - додаје она.

ГЛАС: Апстрактним сликарством испитујете природу, подсвијест и сам живот. Како и којим облицима оживљавате све­ то?

ГРУБОР: Апстрактно сликарство је најчешће ослобођено од предметних мотива и ослања се само на ликовне елементе. Међутим, у мом апстрактном приступу се назиру конкретни облици и то су углавном јако јасни прикази птица, риба, портрета, фетуса, таласа. Ти мотиви носе са собом симболику живота, развијања и духовности.

ГЛАС: Спонтани облици или мрље који су видљиви на дјелима, а који су везани за Роршархов рад, доносе једну другу димензију на сликама. Колико је уопште убацивање те димензије значајно за комуникацију са публиком, тј. посматрачем?

ГРУБОР: Веома је значајно, јер се ствара терен за развијање дивергентног мишљења, које је важно за развој друштва и здравих односа, тј. како би напредовали индивидуално, али и колективно.

ГЛАС: Који су Вама облици (али и теме мотиви везани за њих) били посебно занимљиви када је ријеч о изражавању идеја које су покретачи настанка слика?

ГРУБОР: Посебно занимљиви облици које сам примијетила на слици, а који нису првобитно настали свјесно су: фетус који може да значи развој/живот, талас као промјена/новина, птица симбол мира/духовности/слободе, риба као религијски симбол, обриси портрета знак личног развоја и многи други.

ГЛАС: У запису о изложби, Милица Дробац наводи да је изложба спој умјетности и психологије, да је путовање кроз нашу психичку и емоционалну стварност. Како бисте то објаснили?

ГРУБОР: За мене је умјетност без психологије непотпуна. Одувијек сам у свему тражила дубље одговоре, не само оне које нам доносе површина и први дојам. Психологија, арт терапија и сликарство су повезани, јер сликарство у тој релацији са психологијом и арт терапијом служи као јако добар медиј за изражавање и рјешавање унутрашњих конфликата. Некада ријечима не можемо описати своја стања, емоције, доживљаје и тада је сликарство одлично рјешење, што можемо видјети и на овим сликама.

ГЛАС: Коју поруку бисте хтјели да сам посматрач пронађе у Вашим дјелима, уопштено? И колико мислите да је умјетност снажна да може да продрма свијет у нама и око нас?

ГРУБОР: Жељела бих да се посматрач запита колико времена посвећује искључиво себи, да ли ослушкује и колико је повезан са својим умом и тијелом или кроз живот иде механички, некада и против себе? Поред тога, требало би обратити пажњу на фреквенције боја и њихов утицај на расположење и живот. Сматрам да свако од нас има унутрашњу снагу за исцјељење и развој, само не знам колико смо спремни да откључамо своју сензибилност и да све то осјетимо.

ГЛАС: Зашто је хиперсензибилност занимљива тема и колико је подсвијест сама велики терен (да тако кажем) за експериментисање у умјетности?

ГРУБОР: Хиперсензибилност и подсвијест су јако везани појмови. То можемо објаснити на сликовит начин гдје би хиперсензибилност била кључ који откључава врата подсвијести. Освјештавањем хиперсензибилности добијамо могућност истраживања по својој подсвијести, а из тога произилази мноштво идеја и могућности за креативан експеримент.

ГЛАС: Зашто су снови вјечна фасцинација и колико умјетност може да прикаже сву­ њихову необичност?

ГРУБОР: Сматрам се креативном особом и као таква особа креативност ме не напушта ни у свијету снова. Снови су прозор у несвјесно, тако да су неки мотиви из снова пренесени на слике те употпуњавају цијели концепт и идеју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.