Боро Капетановић: Били смо сељаци, сад смо сељачине
Бањалука - Свет је оболео од досаде и лењости. Били смо сељаци, сад смо сељачине. Мрдамо, али, дубок је балкански глиб, мрачне балканске крчме; а свеће догоревају и батерије се празне.
Рекао је ово за "Глас Српске" пјесник Боро Капетановић, чије су књиге "Лирика рата" и "Осама у Мађиру" изазвале пажњу на београдском сајму књига међу издањима из Републике Српске.
- Године, као муве, зује и одлећу неповратно. Циљ је све даљи, магла све гушћа, а стаза ужа. Где смо? Пре ће ти казати продавачица карфиола на пијаци него песници - каже Капетановић.
Пјесник се осврнуо на актуелно стање у српској поезији.
- Једном сам рекао да људи данас више верују метереолозима него писцима, више гатарама него филозофима и да пишем за оне који знају разлику између жирафе и кошуте, цигле и црепа, снега и млека у праху - истиче Капетановић.
"Лирику" и "Осаму" објавили су бањалучки издавачи "Бесједа" и "Арт принт".
- Сад, не знам ко је рекао да сејати није тешко него да је тешко жњети. Ја сада, дакле, жањем, али, као и некад, ја се и данас постидим кад ми неко каже "наш уважени књижевник". Као да ми је рекао "наш уважени магарац" - додаје пјесник.
Објаснио је да "Лирика рата" обједињује све његове пјесме из рата и о рату, док је "Осама у Мађиру" књига лирских минијатура које пјевају о осами и пјесничком тиховању у мјесту гдје, како каже, "живи илити животињари".
Стање у књижевности Републике Српске оцјењује као "веома ведро, весело и инцидентно".
- Ведрим га чини књижевност разочараних молера, доконих свештеника, уморних електричара, несрећних лугара и срећних учитељица. Веселим литература омладинки и омладинаца који још појма немају шта да раде у животу па се сете да ни Хемингвеј у младости није знао шта ће од себе и то им буде знак и повод - нагласио је Капетановић.
Сматра да ријетка, али веома квалитетна дјела и књиге писаца, који знају да је књижевност веома озбиљна ствар, стање у књижевности чине инцидентним.
- А какво је стање у нашој књижевности такво је стање и у нашем Удружењу књижевника Републике Српске. Ведро, весело и инцидентно - закључио је Капетановић.
Промоције као посијела
- Поодавно сам приметио да на наша књижевна посела или, како ви кажете, промоције, људи више не долазе, него да их приводе. На тим местима окупи се групица приведених ђака, покоји незапослени поштар, две-три самохране мајке и романтичне домаћице, нешто већ оцвалих учитељица и понека усамљена кућна помоћница, углавном око двадесетак тако њих. Све ми то више личи на комеморацију него на књижевно посело - каже Боро Капетановић додајући да због тога не одржава промоције него ауторске вечери.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
