Борис Станић издао графичку новелу “Ја пацов”: Сага о губитницима капиталистичке транзиције

У најбољој традицији исповједне стрипске прозе Роберта Крамба и на трагу скандинавског чуда Мартина Келермана, Станић слика панораму панчевачког андерграунда новог вијека, ослобођеног идеала и лишеног фолиранције. 

Ова новела је “овдје и сада”, јер Станић према својим ријечима реагује на свијет и комуницира с њим.

- Реагујем на свет око мене. Свет и ја смо у узајамном односу. Једина разлика јесте то што ја тај однос покушавам да претворим у грађу за стрип. Стварност је за мене материјал који сакупљам и разгледам и којим манипулишем не бих ли направио радове који су, између осталог, и реакција на друштвени и политички тренутак у ком живим. Међутим, они су и више од тога, они су покушај да се тај иначе непостојећи свет, свет мојих замисли, свет неких још неуобличених импулса и наслућивања оствари у једну поетско-ликовно-наративну целину која је свет за себе, односно да се уобличи у стрип - рекао је Станић.

Протагонисти његовог стрипа су антропоморфни пацови, више не тако млади, заглављени у транзицији из социјализма у нови, капиталистички поредак. Не сналазе се на тржишту рада, социјални животи су им испразни, немају стабилне везе ни редовна примања, живе као паразити на грбачи родитеља и као да се уљуљкују у то стање апатије и инерције. Главни јунак живи бесциљан живот, али и тражи начин да се изрази и да преузме одговорност за свој живот. Језик цртежа и ријечи које Станић ствара је бруталан и снажан, не бјежи од вулгарности или критике појаве које се нађу на путу његовим антијунацима.

- Моји стрипови јесу реакција на друштвена и политичка збивања. И ту се не бојим да одем у вулгарност и бруталност како бих изразио свој бунт. Али не цртам дневнополитичке теме нити актере те сцене. Више ме занимају феномени као што су руља, линч, искежена лица кољача - иначе обичног света, комшија, цара-тлачитеља, отеклог попут жабетине, исколачених очију и разјапљеног канибалистичког ждрела - каже Станић.

- Лични идентитет, односно идентитети, јесте дубоко осећање себе саздано од сопственог искуства, прошлости, нада, стремљења, снова, заблуда. Срамно је одрећи га се и подати га на жртвеник националним, политичким, религијским и идеолошким конструкцијама, посебно оним друштвеним конструкцијама које су противчовечне - објаснио је Станић.

Умјетник припада панчевачкој андерграунд сцени која је уз имена попут Зографа, Маје Веселиновић и других аутора стекла завидну репутацију у домену независног стрипа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.