Бојана Милановић, глумица, за “Глас Српске”: Све жене и њихове немоћи живе у Хасанагиници

Казала је то глумица Српског народног позоришта из Новог Сада Бојана Милановић, говорећи о улози Хасанагинице коју игра у истоименој представи Градског позоришта “Семберија” из Бијељине, а чија је премијера заказана за четвртак у овом театру. Комад је настао по народној балади “Хасанагиница” у драматизацији Љубомира Симовића, а у режији Душана Тузланчића.

 - Занимљиво је то што се свако од њих уклапа у неки свет, прати неке принципе и управо то доводи Хасанагиницу пред толику трагедију. И онда и данас, у модерном свету, то је присутно, нико није спашен несреће, нико није “прошао боље”, желимо да испричамо причу о последицама сопствених одлука - додала је она.

ГЛАС: Колико је за Вас изазовна улога Хасанагинице и како је замишљена ова јунакиња, да ли одудара од оне о којој смо читали у народној балади?

МИЛАНОВИЋ: Осећам велико поштовање и одговорност према овом делу, писцу и према овој жени коју играм. Хасанагиница ми је била изазов још од средњошколских дана па све до пријемног испита, када сам се и уписала на Академију уметности у Новом Саду, управо говорећи један од монолога Хасанагинице. Некако сам јој због тога увек била захвална и заузимала је код мене посебно место. Управа Градског позоришта “Семберија” и пре свега редитељ Душан Тузланчић поново су ме вратили Хасанагиници, овај пут да је играм, што је велика част и предивна прилика у каријери сваке глумице, бескрајно им хвала на томе. У њој је толико жена, осећања, тескобе, лепоте, неверице, немоћи. Наравно да може да се доживи и одигра на разне начине, али њена трагедија је увек једнака.

ГЛАС: Хасанагиница није могла од стида да посјети Хасанагу, није могла да се супротстави патријархалном принципу у којем жена не може да напусти кућу и дјецу, нити да показује осјећања према мужу. Иако то Хасанага зна, он је сурово кажњава. Успијевамо ли се данас супротставити извитопереним друштвеним принципима, схватамо ли да није важно оно “шта ће народ рећи” него да чинимо према властитим осјећањима?

МИЛАНОВИЋ: Тешко је бити искрен према себи, поступати према властитим осећањима, немамо увек тај “луксуз”. Дете сам из провинције, где је било важно “шта ће народ рећи”, чак су нас и родитељи из најбоље намере тако васпитавали. Чини ми се да много људи живи по том принципу и труде се да поштују средину. То је питање одлуке, ја сам одлучила да то превазиђем. Није лако, поготово у нашем послу, али када схватимо да је лепше и лакше само послушати себе и своје осећаје, то је непроцењиво.

ГЛАС: Имамо ли довољно представа у којима је жена главни лик?

МИЛАНОВИЋ: У последње време радила сам неколико представа у којима су главни ликови управо жене. Могло би да их буде више.

ГЛАС: Како Вам се чини сарадња са глумцима Народног позоришта Републике Српске и Градског позоришта “Семберија”?

МИЛАНОВИЋ: За глумце је увек значајно да промене средину, да се сусретну са другим колегама, ансамблом, радом, мишљењем. Пресрећна сам да је тако, да имам ту могућност, јер колико смо различити, толико смо сви на сцени исти у једном циљу, а то је добра представа. Почев од редитеља, сарадника, глумаца и свих људи који су иза сцене и и те како раде на представи, сарадња је заиста одлична.

Нови пројекти

ГЛАС: Јесу ли у плану нови пројекти? Хоће ли Вас публика моћи гледати у неким новим представама или филмовима?

МИЛАНОВИЋ: Овог месеца сам завршила снимање једног филма и серије, премијере се очекују следеће године. Свакако играм представе у свом матичном позоришту СНП-у, “Ко је убио Џенис Џопин?”, “Код вечите славине”, “Голманов страх од пенала”, “Мидлсекс”, “Мефисто”, “Деобе”. Дуодраму “Гидионов чвор” ГП Бечеј и дуодраму “Сладолед” Позориште младих Нови Сад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.