Биљана Ђурђевић: У процесу еволуције заборавили на човека
Бавим се углавном питањем етике у естетици; то је главна тема на свим мојим радовима. Доиста, друге теме се међусобно преплићу али основа је иста. Чини се да је етика нека давно изумрла дисциплина и у савременом језику готово да се и не користи; можда је то и био покретач свега што чиним у слици.
Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекла академска сликарка из Београда Биљана Ђурђевић, чије радове је бањолучка публика имала прилику да види на изложби "Разоткривање", која је била постављена у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Ова изложба тренутно се налази на Другом солунском бијеналу савремене умјетности.
Слике Биљане Ђурђевић донедавно су биле постављене и у Вашингтону у оквиру колективне изложбе "О нормалности".
* ГЛAС: Једном сте навели да је на Ваш рад највише утицала њемачка филозофија, као и писци Кафка, Булгаков, Хамваш. Колико удјела у Вашем раду има популарна култура?
ЂУРЂЕВИЋ: Свакако да има, све има своје место у емоцијама човека, па и ја сама нисам имуна на то. Ипак не могу све гледати и све читати; медији су готово лишени етике, а и сама естетика је у великој кризи. Више се ни не назире идеја цивилизације; техника јесте важан чинилац, али не и једини или још боље речено: у процесу еволуције заборавили смо на човека.
* ГЛAС: У којој мјери су на Ваш рад утицали мајстори ренесансе, Библија, односно соцреализам?
ЂУРЂЕВИЋ: Мајстори, не само ренесансе већ до данашњих дана имају и имали су јак утицај на мене. Библија колико год била важна у мом раду, дошла је као тема једног скептика, те самим тим више гледам на Библију кроз дела Милтона, Мора, Еразимуса, Булгакова, или Ничеа који је био и важан сублиматор мојих идеја.
* ГЛAС: Да ли су Ваши ликови жртве или џелати?
ЂУРЂЕВИЋ: Ни једно ни друго. То су људи, попут нас, обични људи који у одређеним тренуцима губе своје ЈA .
* ГЛAС: Колико је важна у Вашим радовима позадина? Углавном се примјећују плочице.
ЂУРЂЕВИЋ: Позадина је више присутна да потцрта догађај него да игра активну улогу. Некад плочице додају слој у читању одређене замисли, стерилни простор у коме је отклоњена било каква људскост, што је опет иронично исто део људског, а у предњем делу се онда кроз други ниво бавим емоцијама и самим телом које проживљава одређена стања.
* ГЛAС: Да ли сте размишљали да се опробате у некој другој техници или медијуму?
ЂУРЂЕВИЋ: Да, али о томе када дође време.
ГЛAС: Које изложбе Вас очекују у скорије вријеме?
Сада се спремам за три самосталне у Европи једна је у Словенији, потом у Берлину, а на самом крају године у Београду.
Политичка провокација
Биљана Ђурђевић се у Вашингтону, на изложби "О нормалности" представила са два огромна платна "Деда Мраз на самртној постељи" и "Зубарско друштво". По мишљењу Џека Расмумсена, директора и главног кустоса Кацен арт центра, гдје су радови били изложени, експонати беживотног Дједа Мраза у доњем вешу, са божићним чарапама, или црвени кукасти крст облијепљен преко цијелог зида (Раша Тодосијевић), не би могли да се нађу ни у једном другом вашингтонском музеју или галерији.
- Једино је Кацен извојевао слободу да умјетничким дјелима политички провоцира - рекао је Расмумсен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
