Биљана Ђурђевић: У процесу еволуције заборавили на човека

Дејан Вујанић
Биљана Ђурђевић: У процесу еволуције заборавили на човека

Бавим се углавном питањем етике у естетици; то је главна тема на свим мојим радовима. Доиста, друге теме се међусобно преплићу али основа је иста. Чини се да је етика нека давно изумрла дисциплина и у савременом језику готово да се и не користи; можда је то и био покретач свега што чиним у слици.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекла академска сликарка из Београда Биљана Ђурђевић, чије радове је бањолучка публика имала прилику да види на изложби "Разоткривање", која је била постављена у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Ова изложба тренутно се налази на Другом солунском бијеналу савремене умјетности.

Слике Биљане Ђурђевић донедавно су биле постављене и у Вашингтону у оквиру колективне изложбе "О нормалности".

* ГЛAС: Једном сте навели да је на Ваш рад највише утицала њемачка филозофија, као и писци Кафка, Булгаков, Хамваш. Колико удјела у Вашем раду има популарна култура?

ЂУРЂЕВИЋ: Свакако да има, све има своје место у емоцијама човека, па и ја сама нисам имуна на то. Ипак не могу све гледати и све читати; медији су готово лишени етике, а и сама естетика је у великој кризи. Више се ни не назире идеја цивилизације; техника јесте важан чинилац, али не и једини или још боље речено: у процесу еволуције заборавили смо на човека.

* ГЛAС: У којој мјери су на Ваш рад утицали мајстори ренесансе, Библија, односно соцреализам?

ЂУРЂЕВИЋ: Мајстори, не само ренесансе већ до данашњих дана имају и имали су јак утицај на мене. Библија колико год била важна у мом раду, дошла је као тема једног скептика, те самим тим више гледам на Библију кроз дела Милтона, Мора, Еразимуса, Булгакова, или Ничеа који је био и важан сублиматор мојих идеја.

* ГЛAС: Да ли су Ваши ликови жртве или џелати?

ЂУРЂЕВИЋ: Ни једно ни друго. То су људи, попут нас, обични људи који у одређеним тренуцима губе своје ЈA .

* ГЛAС: Колико је важна у Вашим радовима позадина?   Углавном се примјећују плочице.

ЂУРЂЕВИЋ: Позадина је више присутна да потцрта догађај него да игра активну улогу. Некад плочице додају слој у читању одређене замисли, стерилни простор у коме је отклоњена било каква људскост, што је опет иронично исто део људског, а у предњем делу се онда кроз други ниво бавим емоцијама и самим телом које проживљава одређена стања.

* ГЛAС: Да ли сте размишљали да се опробате у некој другој техници или медијуму?

ЂУРЂЕВИЋ: Да, али о томе када дође време.

ГЛAС: Које изложбе Вас очекују у скорије вријеме?

Сада се спремам за три самосталне у Европи једна је у Словенији, потом у Берлину, а на самом крају године у Београду.

Политичка провокација

Биљана Ђурђевић се у Вашингтону, на изложби "О нормалности" представила са два огромна платна "Деда Мраз на самртној постељи" и "Зубарско друштво". По мишљењу Џека Расмумсена, директора и главног кустоса Кацен арт центра, гдје су радови били изложени, експонати беживотног Дједа Мраза у доњем вешу, са божићним чарапама, или црвени кукасти крст облијепљен преко цијелог зида (Раша Тодосијевић), не би могли да се нађу ни у једном другом вашингтонском музеју или галерији.

- Једино је Кацен извојевао слободу да умјетничким дјелима политички провоцира - рекао је Расмумсен. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана