“Бијесни Роландо” Лодовика Ариоста објављен у библиотеци “Атрибут”: Еп у издању достојном своје величине

Један од камена темељаца модерне европске књижевности, оригинално објављен у три издања од 1516. до 1532. године, објављен је на импресивних 1.140 страница, као прва књига штампана у БиХ на библијском папиру, уз врхунски препјев урађен у више од 4.800 строфа подијељених у 46 пјевања.

Уредник Библиотеке “Атрибут” Милан Милошевић за “Глас Српске” каже да је “Бијесни Роландо” изабран, осим наравно његове културолошке и историјске вриједности за европску књижевност, како би публика несклона класицима имала аргумент мање у правдању њихове доступности.

- Кад је уређивачки одбор библиотеке “Атрибут” разматрао чињеницу да се мора приредити неко вишефункционално дјело, нешто о чему ће се мало више жаморити по културним кулоарима, а чију вриједност неће моћи оповргнути недоучени завидници, избор је пао на “Бијесног Роланда”, италијански ренесансни еп и дио свјетске књижевне баштине. При избору дјела које ћемо за “Атрибут” приређивати никад нам није у мислима мастан хонорар или академска референца, већ истинска потреба културе у чије трудбенике се уписујемо. Публика, којој не подилазимо и углавном је иритирамо због те навике, не чита класике. Издавањем “Роланда” смо им један аргумент избацили из рукава: доступност класичне књижевности усљед слабог финансијског стања - рекао је Милошевић.

За ово издање класика италијанске књижевности на српском језику, припремано скоро три године, искориштен је препјев професора Драгише Станојевића, који је урадио превод “Роланда” на српски језик крајем 19. и почетком 20. вијека, да би у посљедњих 100 година његово дјело такође постало нека врста класика за себе, што је по ријечима издавача био додатни мотив и част да приреде ово издање.

- Првобитно фасцинирани умијећем које је овај, данас заборављени, препјеваватељ показао на “Роланду”, толико нас је занио да смо морали дозволити себи тај луксуз да му рестаурацијом препјева након 125 година начинимо омаж. Како ће заинтересовани читалац сазнати из Станојевићевог обимног поговора (55 страница), његов импресивни рад (преко 4.800 отава строфа са римованим акцентима) најлакше је било превести (за шта му је било потребно пет и по година). Објавити га и носити се са чаршијом, е то је требало умјети. Чистији препјев ове захтјевне форме вјерујем да не постоји, зато сам се и толико заложио око објављивања “Бијесног Роланда”. Акценти (преко 70.000 знакова) ометају концентрацију, али њих је савршен слухиста као што је то био Станојевић постављао више из хира. Прво, да би пјесницима српским показао шта значи правилно стиховање, друго, да би набијеђеним академицима што не познају акценте “вадио маст” - каже Милошевић.

Само издање има изузетан графичко-технички квалитет, који дјелује импресивно, али Милошевић сматра да ће квалитет рукописа из 16. у 21. вијеку ипак пронаћи публику спремну да прочита или купи скоро 1.200 страница у луксузном паковању.

- Имати илузија у овом мом послу је похвално и људски, али и шкодљиво по мождану масу, тако да се не заваравам надама откад сам на позицији уредника Библиотеке “Атрибут”. Читаоци неће нахрупити у књижаре које држе до свог доброг гласа по примјерак “Роланда”, али се надам да ће овакав покушај приближавања класика обичном народу наћи довољно одјека у јавности. Апелујем и на библиотеке да прибаве свој примјерак “Бијесног Роланда”, јер га овако цјеловитог, нецензурисаног и у добром стању (мислим на премијерно издање из 1897) нема много установа на Балкану, тек покоја - закључио је Милошевић.

За дизајн и изглед књиге побринула се екипа из штампарије “Графид” са Браниславом Иванковићем на челу, уз несебичну помоћ “Бесједе” и Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.

О аутору

Лодовико Ариосто (1474-1533) италијански је књижевник који је писао стихове на латинском и италијанском, ренесансне комедије и друштвене сатире, али животно му је дјело витешки еп “Бијесни Роландо”. У својој поеми Ариосто оживљује фантастични средњовјековни витешки свијет и претвара његове легендарне јунаке у модерне људе, са страстима и осјећањима ренесансног човјека. Дјело нема ниједног главног јунака, ниједне главне радње, већ описује љубав, госпе, борбе, витезове, односно јунаке и збивања везана уз имагинарну арапску опсаду Париза у доба Карла Великог, те у низу главних и споредних радњи развија раскошну слику живота у којој се нераздруживо испреплићу машта и реалност, прошлост и садашњост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.