Библиотека САНУ - пут од 89 до милион и по књига
Београд - Књижевно благо библиотеке Српске академије наука и уметности чини око 1.500.000 штампаних и електронских публикација, из свих области науке и уметности, од којих су двије трећине на страним језицима.
Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић истичући ову чињеницу напомиње да је институција када је основана, прије 175 година, имала 89 књига, а сада годишње размјеном, поклонима и куповином набави око осам хиљада дјела.
Реновирана библиотека свечано је отворена јуче, чиме је почело обиљежавање 175. рођендана ове куће од слова, која је почела да ради 14. јуна 1842. године. Прве књиге поклонио је Димитрије Тирол, за првог библиотекара одређен је Константин Богдановић, а касније Ђура Даничић.
- Димитрије Тирол поклонио је 14 књига, а касније још 75 примерака. То није мало. Нису књиге, тада, биле честе као сад. У српском свету имао их је понеко и понегде - казао је Вуксановић.
Највећа српска научна библиотека установљена је у Друштву српске словесности 7. новембра 1841, у петнаестом члану Устава који је донио кнез Михаило. Прве наслове од којих су неки сачувани добила је на првом Главном засједању Друштва, одакле се развила Академија.
- Збирку старих и ретких књига, које су споменици културе, чини 3.500 наслова. Међу њима су и два униката. Један од униката је Регуламентиз из 1771. године којим је Марија Терезија дала одређене привилегије Војној крајини (једини познати примјерак штампан црквеном ћирилицом) - открива Вуксановић.
Осим вриједних књига у Библиотеци САНУ налазе се и часописи и листови и некњижна грађа.
- Пентикостар, најстарија српска књига у збирци, штампана је у Мркшиној цркви код Косјерића 1566. године. У збирци је и први српски часопис Орфелинов Славено-сербски магазин и најстарији живи српски часопис Летопис Матице српске - указује Вуксановић.
У посебним библиотекама, које су смјештене као засебне цјелине, налази се педесетак хиљада књига, часописа и других издања. Има их 40, а међу њима су најзначајније библиотеке Милана Јовановића Батута, Стевана Бошковића, Милана и Војислава Грола, Милутина Миланковића, Милана Дединца, Бранка Ћопића, Васка Попе, Данила Киша...
- Најдрагоценија језична библиотека је она Вука Караџића, односно оно што је од ње као целина сачувано код нас, 49 наслова у 55 примерака. Ту се налазе примерци са његовим рукописним белешкама. Вукова библиотека је дигитализована - каже Вуксановић.
Размјена са институцијама из 60 земаља
Покретањем Гласника Друштва српске словесности 1847. године започета је размјена издања, најприје са академијама у Берлину, Минхену, Бечу и Петрограду.
- Библиотека размењује издања САНУ и њених чланова са 780 академија, универзитета и сродних институција из 60 земаља. Разменом је годишње обухваћено десет хиљада књига, часописа и других издања - истиче Миро Вуксановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
