Беч: Повратак у стара времена уз музику из српских филмова

Готово да нема великог филмског хита или легендарне серије, а да публика, поред главних јунака, не памти и пјесме које су прославиле та остварења.

“А, сад адио” из серије “Врући ветар”, тема из “Отписаних”, само су неке од ванременских мелодија из домаћих филмова или серија, које деценијама живе и често се изводе, док без пјесме “Пукни зоро”, урађене за потребе филма “Монтевидео”, не може да прође ниједан концерт или прослава.

Зато не треба да чуди што је вече посвећено филмској музици Удружења “А:Култура” обрадовала публику у Бечу, која је испунила позориште “Акзент”, жељна да чује и ужива у доброј музици и евоцира успомене на нека стара, срећнија и љепша времена.

На гала концерту “3 ноћи” наступили су глумци Бранкица Себастијановић, Бранислав Бане Томашевић, као и рок легенда, аутор и извођач музике за серије и филмове Дадо Топић.

Глумце је пратио “А:Музика Оркестар”, академски образовани музички умјетници, који је концерту дао посебну чар.

Глумац Бранислав Томашевић рекао је да су све нумере занимљиве, пажљиво изабране, те да су се сви дивно забавили слушајући старе хитове.

“Филмска музика је изузетно важна, то доказују и непролазни хитови који остају. Пролази ми кроз главу песма из филма ''Национална класа'' - Флојд, а то је једна од најзначајнијих филмских песама, која се и данас слуша, и код млађих генерација”, каже Томашевић.

Добар филм и добру серију треба да испрати квалитетна музика, увјерен је Томашевић и додаје да је уживао изводећи филмске нумере које и данас живе.

И његова млада колегиница, Бранкица Себастијановић, која је водила програм, сагласна је да музика може много да помогне филму, иако може и да му одмогне.

“Музика доприноси, помаже да се одреди и жанр филма. Када би се једна сцена подвукла различитом музиком, могли бисмо да добијемо различите жанрове - од комедије до хорора. Зато музика утиче на жанр који редитељи желе да прикажу”, рекла је она.

Једна од највећих југословенских рок легенди, музичар који је отпјевао “Флојда” у Националној класи, али и “Ја хоћу живот”, пјесму коју је слушала цијела бивша Југославија пратећи живот породице Попадић у “Бољем животу”, Дадо Топић, својим несвакидашњим гласом, дао је посебан печат овом концерту.

И сам каже да је филмска музика значајна због “приласка” широкој публици.

“Енио Мориконе је обиљежио историју вестерна својом музиком. Касније су се појавили други аутори са познатим пјесмама, које су допринеле успјеху филма. За 60 одсто успјеха, филмска индустрија треба да захвали музичкој продукцији која је пратила филм. Сви знамо филмове које смо завољели због музике”, каже овај музичар са каријером дугом четири деценије.

Додаје да они који се баве музиком, тачно знају њену вриједност на филму, и осјећају и мали понос, што учествују у филму са “музичке стране”, и што један део свог стваралаштва остављају и на филму и телевизији.

“Од вестерна, након ере немог филма, до холивудских прича, музика је вјероватно та која даје основни печат филму. И некада је било много пјевачких звијезда у филмовима, које су привлачиле публику, па су и редитељи тражили додатну популарност филма на великим меолодијама, именима. Френк Синатра је био глумац и пјевач...”, подсећа легендарни Дадо.

Некада се и на ЦД-у може наћи само комплетна музика из неког филма.

“Добро је да је тако. И музика одређује квалитет и раван филма, тако је било, а биће и даље”, уверен је он.

За поједине пјесме из филмова и серија, многи и не знају да су ауторске, настале баш као филмска музика.

“За пјесму ''Бољи живот'', људи мисле да је традиционална, а ауторска је, снимљена за серију. То говори и да на нашим просторима има аутора који могу да направе ванвременске пјесме. Ја сам имао срећу да сам то отпјевао, а случајно сам улетио у екипу...”, присјећа се Топић и додаје да овај простор ни мало не заостајемо у односу западну продукцију.

Предсједник Удружења “А:Култура” Милорад Самарџија није крио задовољство концертом, за који је, каже, идеја дошла спонтано.

“Приметили смо да песме које су настале 50-их, 60-их година, а у вези су са филмским остварењима, живе и данас и изводе се од најмањих кафана до највећих музичких сцена. Ту музику често људи сматрају за народну, јер су им аутори непознати. Препознали смо могућност да наше сјајне ауторе вратимо на сцену и добију оно што заслужују, а то је њихово место на сцени и историји филма и филмске музике”, рекао је Самарџија.

Да су пјесме из филмова и серија, из 50-их, 60-их, па 70-их година прошлог вијека, које су дали посебан печат домаћој кинематографији тог времена, остале у срцима публике, показао је и овај концерт, на којем су умјетници испраћени дугим аплаузом са бине.

Један од најпопуларнијих албума Даде Топића је онај објављен 1979.године под називом “Неоседлани” којим је на југословенску рок сцену донио нови ауторски концепт.

“Рођен сам у Југославији, увијек био Југословен, из радничке породице. Када сам почео да компонујем, направио сам тај албум као збирку цртица из живота једног човјека, једног од нас. То је тај крст који носимо сви. Обећавали су да је на западу много боље него у Југославији, много наших је отишло трбухом за крухом, али многи нису остварили своје снове...”, прича Топић.

Тим је албумом, каже, хтио да исприча причу о томе како човјек са своје родне груде оде под неке туђе звијезде, и како га сви догађаји који су, у бити, једно агресивно отуђене од свога рода, од слободног човјека трансформишу у роба новца.

“Ја сам у вријеме када се осећјала тензија због неког престанка другарских односа међу нацијама, хтио да некако ту балканску фамилију повежем у једну породицу. Али, мало је један човјек да то уреди. Радостан сам што сам направио тај албум, али не и што је тај албум на неки начин предсказао распад. Данас се окупљамо поново, али никада неће бити као некада”, рекао је Топић, један од музичких симбола бивше Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.