Ријеч је о скупу који ће поводом 100. годишњице рођења и 30 година од Ћопићеве смрти организовати општина Крупа на Уни и фондација "Башта сљезове боје".

Донаторска вечера на којој ће бити представљен пројекат чија би реализација трајала око 10 година, а помаже га и Српска академија наука и уметности (САНУ) са академиком Матијом Бећковићем на челу најављена је за 30. јун у београдском Центру "Сава".

Предсједник Одбора за обиљежавање стогодишњице Ћопићевог рођења Злата Ђерић јуче је на конференцији за новинаре у Београду рекла да је идеја била да велики писац не остане заборављен. Циљ је да Хашани, крај у којем је велики књижевник нашао своје најбоље идеје и ликове и који је његову поетику и етику учинио свевременском, наставе да живе.

- Спомен-парк ће се простирати на 36 хектара, а садржаће аутентичне објекте из Ћопићеве приповедачке литературе. Такође, планирани су и пратећи објекти који би омогућили реализовање културних садржаја - казала је Ђерићева.

Начелник општине Крупа на Уни Гојко Кличковић најавио је да ће централна манифестација бити научни скуп 3, 4, и 5. октобра у Хашанима на којем ће поштоваоци и познаваоци Ћопићевог лика и дјела одржати предавања и присјетити се његовог живота. Предвиђен је и обилазак Хашана и мјеста које ће постати спомен-парк.

Кличковић је рекао да се нада да ће пројекат бити завршен у наредној деценији и да ће под једну капу окупити све манифестације, институције и појединце који се баве дјелом овог великана књижевности.

Књижевник Младен Гверо оцијенио је да је Ћопић остао неишчитан и додао да се нада да ће овај пројекат помоћи његовом новом читању. Ћопићев пријатељ и глумац Томо Курузовић присјетио се анегдота везаних за овог писца, али и за књижевнике Иву Андрића и Мирослава Крлежу.

Тиражи

Један од најпопуларнијих српских и југословенских писаца Бранко Ћопић окончао је живот прије три деценије, 26. марта 1984. године, скочивши са моста у Београду. Рођен је у Хашанима код Босанске Крупе 1. јануара 1915. године. Аутор је изузетне популарности, необично плодан, са невјероватним тиражима за наше прилике. Дјела су му преведена и објављена на више од 30 језика широм свијета. Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.