Атина у језгру Његошеве поетике

Александра Маџар
Атина у језгру Његошеве поетике

Бањалука - У пјесништву Петра Другог Петровића Његоша постоји дубоки симболични и културни дотицај хеленског и хришћанског осјећања свијета који симболишу појмови Атине и Јерусалима.

Указао је на ово професор са Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар, који је одржао предавање "Атина и Јерусалим у Његошевој поезији" у пуној сали Филолошког факултета у Бањалуци.

Ломпар је до сада написао три значајне књиге о Његошу, "Његош и модерна", "О трагичком песнику" и "Његошево песништво". За ово предавање каже да је посљедица његових претходних истраживања у којем покушава да ослика путању духовног искуства великог пјесника.

- Дотицај који симболишу појмови Атине и Јерусалима остварен је у језгру Његошеве поетике. Он проистиче из унутрашњег односа који се појављује у свим његовим репрезентативним делима - истакао је Ломпар.

Истиче да "Луча микрокозма" показује дотицај онога што је платонистичка традиција осјећања као сазнања истине и хришћанско откриће слободе.

- У "Горском вијенцу" показује се сукобљавање метафизичке и политичке нужности, са једне стране, а са друге стране сама чињеница слободе која се овоме опире, што ствара трагични лик владике Данила - објаснио је Ломпар.

Наглашава да се у дјелу "Лажни цар Шћепан Мали" дотичу двије традиције.

 - Тај спој у мом осећању ствари обликује све три форме Његошевог песништва: физичку, херојску и модерну димензију - додаје Ломпар.

Он је указао и на два различита еротична мотива у Његошевим дјелима.

- У "Ноћи скупљој вијека" остварује се посебан склоп карактеристичан за светску књижевност, свето спајање мушкарца и жене, као основни моменат једног много дубљег симболичког спајања. Други моменат је у "Сну Вука Мандушића" када се идеал еротичности појављује не само као естетски већ и етички идеал - рекао је Ломпар.

Тон

- Његош је имао трагичан тон високих регистара, наше време не воли то да слуша. Код њега једна мисао никад није сама, увек постоји кретање и контракретање. Нема сумње да би он и данас из тог свог трагичног тона прешао у њему супротан тон који увек наговештава унутрашњу борбу човека самог са собом, али и спољашњу борбу за оно што је централна мисао целокупног његовог дела, а то је мисао слободе - казао је Мило Ломпар.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана