Археолози походе долину Сане
Приједор - Већ пету годину Музеј Козаре, републички Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и Универзитет у Кембриџу баве се археолошким налазиштима у долини ријеке Сане, на локалитету Зецови.
Најновији дио истраживања, који је почео јуче, односи се на геоархеологију. Поред екипе са Кембриџа ту је и словеначки археолошки сервис, који ради на узимању узорака земљишта у насељу Чараково, на локалитету Зецови.
Археолог Миленко Радивојац потврдио је да истражују бушотине око ријеке Сане у потрази за културним слојевима да би се употпунила археолошка прича о градини Зецови.
- Ми смо до сада имали систематска археолошка истраживања још 1956, када је Алојз Бењац потврдио да се ради о најстаријој култури тзв. вучедолској, која сеже негдје до 2000. година прије н.е. - рекао је Радивојац.
Он је додао да је у прошлогодишњој кампањи откривено неколико нових локалитета, односно куће које су постојале у Зецовима и на Топића брду.
- Хемијском анализом Ц-14 која је обављена на Кембриџу, потврђено је да је кућа на два и по метра дубине стара око 2.200 година, што потврђује раније Бењчеву теорију, да су елементи отприлике из 360. године прије н.е. што значи да припадају млађем жељезном добу - истакао је Радивојац.
Тонко Рајковача са Археолошког одјељења Кембриџа потврдио је да су се у овим истраживањима фокусирали на геоархеологију, покушавајући да објасне уопште настанак санске долине и везаност ове долине са локалитетом Зецови.
- По првим претпоставкама, у неким доњим хоризонтима имаћемо и елементе неолитске културе, а суштина је да дефинишемо корито ријеке Сане и да га сагледамо у оном времену када је настао град. У овим бушотинама покушавамо да нађемо органске узорке којима ћемо да потврдимо старост корита и вегетацију тога времена - рекао је Рајковача.
Чарли Френч са Кембриџ универзитета је додао да ће на основу минеролошких и других узорака покушати да реконструишу цијело пракорито ријеке Сане.
- Ова два насеља припадају касном неолиту Топића брдо и Зецови, то је евидентно, али се не зна ништа о томе чиме се становништво бавило. Тако да ћемо на основу тога што ћемо наћи моћи да установимо којим су се пословима бавили, које су културе узгајали. Анализом Ц-14 моћи ћемо да реконструишемо каква је била вегетација, да ли се ријеч о житу, јечму, грашку и зато нам је потребно да реконструишемо грануле полена - рекао је Финч.
Он је потврдио да је ово подручје са геоархеолошког аспекта потпуна непознаница тако да су ова истраживања у функцији попуњавања археолошке карте Европе.
Археолозима у кампу приликом узимања узорака наредних дана помаже археолошки сервис из Севнице "Археј". Истраживања су дио пројекта Геоархеолошка истраживања подручја око ријеке Саве и њених притока.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
